Iako nisu otkrili moguće ime nove partije, „Alo!“ nezvanično saznaje da bi ona mogla da se zove Liberalna demokratska stranka. Politički analitičari kažu da je ideja o stvaranju zajedničke stranke dosta neobična i neočekivana.
Čedomir Jovanović bio je u Demokratskoj stranci od 1998. do decembra 2004. godine, kada je isključen. Disciplinski postupak tada je protiv njega pokrenulo 11 funkcionera stranke smatrajući da je on u javnim nastupima „iznosio teške kvalifikacije o političkom delovanju stranke i njenog predsednika” i time povredio stranačku disciplinu. Inače, Jovanović se prethodno na skupštini DS-a oštro suprotstavio Borisu Tadiću i njegovoj političkoj saradnji sa Vojislavom Koštunicom. Nakon isključenja iz DS-a osnovao je Liberalno demokratsku partiju, čiji je predsednik.
Lideri stranaka Dragan Đilas i Čedomir Jovanović rekli su posle sastanka da su spremni da stvore jedinstvenu organizaciju, ali nisu precizirali kada bi se to moglo i dogoditi, navodeći da će članstvo dve partije odlučiti o efikasnim načinima saradnje i, ukoliko budu želeli, „biće stvorena jedna stranka“.
- Ne govorim o utapanju i ne govorim o stvaranju jake stranke zbog straha od izbora, već o potrebi za političkom ravnotežom - rekao je Jovanović i naglasio da su juče vođeni ozbiljni razgovori i da je ključno pitanje bilo šta je to što je potrebno društvu.
Lider DS se u potpunosti složio s tim i istakao da će Stefanović i Đurić u naredna dva meseca raditi na konkretizaciji saradnje zbog „potrebe i želje da se stvori alternativa onome što se sada dešava u društvu“. Na pitanje da li će zajednički nastupiti na predstojećim lokalnim izborima na Voždovcu, lideri DS-a i LDP-a su rekli da su pripreme za te izbore odmakle, ali nisu isključili mogućnost takve vrste saradnje na gradskim izborima i republičkim koji bi, kako očekuju, mogli biti istovremeno.
Predsednici DS-a i LDP-a Dragan Đilas i Čedomir Jovanović zatražili su juče od aktuelne vlasti da raspiše vanredne parlamentarne izbore i prekine progon političkih protivnika. Jovanović i Đilas su se složili da je aktuelna vlada dostigla svoj maksimium postizanjem Briselskog sporazuma i da nije u stanju da sprovede teške ekonomske reforme koje su Srbiji potrebne. Aktuelnu vlast su pozvali da borbu protiv korupcije prepusti tužilaštvu i da Srbe na Kosovu ne deli na one koji će izaći na lokalne izbore i one koji su protiv njih.
Marko Blagojević iz CeSID-a smatra da je pravljenje zajedničke stranke nešto što nije bilo očekivano.
- To je iskorak u nešto što ne bih nazvao lakim za politiku. LDP i DS su politički bliže nego što su bile dok je DS vodio Boris Tadić. Sa promenom rukovodstva menja se i politika, pa se sada čini da ta saradnja ima više smisla. Kad je reč o izborim rezultatima, to bi verovatno bio zbir rejtinga koje te dve stranke sada imaju, ali i nešto što LDP-u garantuje cenzus - navodi Blagojević.
Za Milana Nikolića, političkog analitičara i sociologa, ideja o stvaranja zajedničke stranke je dosta neobična.
- Obe stranke su u problemima. DS je sada, nakon pada po snazi blizu LPD-u. To sigurno brine Đilasa, možda mnogo više nego Jovanovića. Postoji potreba da se opozicija okupi. Međutim, ukoliko u tu eventualnu zajedničku stranku ne uđu još, recimo, tri stranke, već ostanu DS i LDP, podrška na izborima bi mogla da bude i manja nego što se očekuje. Ne možemo da saberemo rejting DS-a i LDP-a i da kažemo da bi takvi mogli da budu izborni rezultati.
Naime, kako DS i LDP ranije nisu bile bliske, verovatno će birači DS-a koji nisu ni ranije bili za saradnju LDP-a, otpasti, kao i obrnuto. Potrebno je šire okupljanje - navodi Nikolić.
Izvor: Alo