Moderno je imati Koelja
- Jelte, imate li nešto od onog Orvela što ga toliko pominju kad god se priča o rieliti šovovima?
- Mislim da se pravilno kaže "šouovima". Imamo, naravno. Hoćete "1984."?
- Jao, dajte neku noviju ako imate, molim vas! Ta je verovatno pokvarena.
- Imamo i "Životinjsku farmu".
- A je l' sveža? Od čega vam je?
- Sveža, još vruća. Evo, probajte! Ima svega, psećetine, konjetine, piletine, svinjetine...
- Dajte mi kilo i po!
- Ako kupite dve kile, dobijate i 250 nijansi sive gratis! A preko tri kile, i korice nove knjige Koelja.
- Kako... korice?
- Lepo, ono unutra ionako više niko ne čita, pa što da plaćamo prevodioca, lektora, korektora... znate koliko sve to košta? Zato štampamo samo korice. Moderno je imati Koelja.
* * *
Knjiga po porudžbini
- Dobar dan. Imate li neku knjigu, najbolje nekog ruskog pisca, o nekom tipu koji, eto tako, jednom prilikom ubije neku osobu, najbolje stariju žensku... da, najbolje bi bilo da ubije neku babu koja ima novca, da bi uzeo taj novac i okoristio se. I on tako ubije tu stariju žensku osobu, tu predmetnu babu, i niko ga ne uhvati. Ali posle bi bilo sasvim u redu da ga zbog toga peče savest.
- Nemamo ništa slično, al' zato imamo ovog novog Murakamija, korica mu izuva!
- A nešto o nekoj ženi koja, recimo, vara muža sa nekim tipom, može da bude neki grof, tako nešto? Ne, čekajte, još bolje - upada u ljubavni četvorougao sa svojim mužem, koga u stvari ne voli, sa tim grofom i sa još jednim tipom, neka bude neki plemić, tako nešto, pa se onda pokaje zbog svega i na kraju se baci pod voz?
- Nemamo ni to. Mnogo ste zahtevni. Imamo novog Lauševića: "Tokom pisanja ove knjige nije stradala nijedna osoba". Hoćete njega? Opasan je!
- Neću Lauševića. A da nemate nešto na temu otuđenosti, na primer o nekom tipu koji se nikako ne uklapa u društvo i ne snalazi se sa ljudima? Bilo bi super da se radnja odvija negde u Francuskoj i da on na kraju ubije nekog stranca, najbolje Arapina, njih tamo ima bezbroj, eto tako, ni zbog čega, bez ikakvog valjanog razloga, greškom?
- Gospodine, mi nismo "Knjiga po porudžbini", ovo je ozbiljan štand. Probajte dole, kod Matice Srpske, oni imaju svakojakog smeća na lageru!
* * *
Kišon na dijeti
- Recite mi, je l’ imate nešto smešno?
- Evo, pogledajte recimo koricu nove knjige Vuka Draškovića!
- Pa to je on.
- Pa da! Hahaha... šta, vama nije smešan? Ja ga gledam na svaka dva-tri sata i crkavam od smeha. Koristim ga kao terapiju.
- Mislio sam da knjiga bude neki humor, satira, nešto tako.
- A, to. Pa što odmah ne rekoste? Imamo „Malog princa“.
- Ta knjiga je tužna! Šta vam je tu smešno?
- Pa pogledajte ovo, kako je nacrtao zmiju koja je progutala slona hahahaha! Ništa smešnije odavno nisam video! Ili, evo, hoćete ovog Kafku? Presmešan je! Ubiju nekog tipa, onako, bez ikakvog razloga! Da crkneš!
- Dobro, da probamo ovako: imate li da mi preporučite neku tužnu knjigu?
- Nisam neki ljubitelj tužnih knjiga, ali vidim da imamo nekog Kišona. Stariji čovek, ozbiljnog izraza lica. Verovatno piše neke ljubavne melodrame ili eseje o tome kako mu je propao privatni biznis.
- Odlično! Dajte mi tog Kišona!
- Hoćete ipak i nešto veselo, da vas ne spuca depresija dok čitate ovo? Možda ovu „Paklenu pomorandžu“ – to je valjda nešto o dijetama pomoću voćnih sokova, šta li?
- Ne treba, hvala. Kišon mi ne deluje tako debelo.
- Slušajte, u poverenju, mi sve što ne prodamo do kraja sajma, bacamo. Ko je lud da vuče ovolike papirčine? Pa naletite u nedelju, oko zatvaranja, razumete... ne mogu ništa više da vam kažem. Namignuću vam za svaki slučaj, ako niste shvatili. Evo, gledajte sad kako će mi se oko na trenutak zaklopiti. Jeste li videli?
- Jesam. Hvala na dojavi!
- Nema na čemu! Knjige ionako više niko ne kupuje, a i vas ludaka koji čitate sve je manje... Ako se ovako nastavi, dogodine zatvaramo radnju i otvaramo neki kiosk.
- U pravu ste. Vidimo se u nedelju!