Sa druge strane, činjenica je da Srbiju muče mnogi problemi. Još uvek nismo istrebili komunističke relikte iz političkog aparata i privodimo kraju nasilnu akumulaciju kapitala (čitaj: pljačku) koja se jednostavno u svim zemljama koje su prešle na kapitalizam dogodila. Dalje su tu korupcija, nezaposlenost, očajan obrazovni sistem, nesposobni partijski poslušnici i burazeri na najodgovornijim mestima u državi kao i generalno kriminalizovan i preterano birokratizovan državni aparat. To su realni problemi koji postoje, koji su prisutni svuda, negde u manjoj a negde i u daleko većoj meri nego kod nas.
Nažalost, u pitanju su problemi koje ova država vuče daleko duže nego što seže moje sećanje, ali se ispostavilo da je u svim državama koje su patile od ove problematike, a u pitanju su gotovo sve danas razvijene zapadne zemlje, ovo problem za koji je jednostavno potrebno vreme. Koliko vremena – to je već neka druga pesma, ali je vreme zaista potrebno. Kada imate godinama urušavan sistem koji su u ruke samo preuzimale i dodatno korumpirale naredne vlasti a u isto vreme ne postoji politička opcija sa voljom da išta promeni, već samo da se ugradi i nakrade što je više moguće, to prolongira problem umesto da vodi njegovom rešavanju.
Međutim – šta je sa onim dobrim stvarima i prilikama koje imamo ali ih propuštamo isključivo na svoju štetu? Jedna od najočiglednijih gluposti ove i svih prethodnih vlasti još od čuvene šatro-demokratske revolucije upravo su fiskalna, devizna i carinska politika. Sve ovo najbolje je oslikano u slučaju servisa PayPal koji je tokom vremena postao sinonim za nesposobnost (ili nedostatak volje) u vladajućoj političkoj falangi da bilo šta olakša svojim građanima i omogući im da barem u nečemu budu deo onog pozitivnog što moderno doba nosi sa sobom.
Za one koji ne znaju – PayPal je online servis koji omogućava transfer novca kao i elektronsko plaćanje robe i usluga putem personalizovanog zaštićenog naloga koji korisnik otvori. Sjajna stvar u vezi sa tim servisom je činjenica da bukvalno bilo šta na svetu što se kupuje preko interneta možete da platite PP nalogom i to sa bilo kog kompjutera ili čak mobilnog telefona. PayPal podstiče razvoj internet biznisa kao i internet trgovinu, ali Srbija je izgleda bolja od toga. Ili gora?
Šta je problem kod nas?
Pre svega naši carinici su poznati po tome da dobijene pakete otvaraju, preturaju, neretko kradu ili oštećuju, a njihovoj bahatosti niko ne staje za vrat jer su svi međusobno u dilu u ovoj lopovskoj franšizi. Dalje, propisi su takvi da je kupovina putem interneta kod nas gotovo u potpunosti neisplativa, jer su carinjenje i porez koji moraju da se plate vrlo često u velikoj nesrazmeri sa vrednošću kupovine koju želite da obavite. Ipak, ako imate novca da platite i zadesi vam se carinik koji vam neće uništiti naručenu robu i dalje nećete moći da uradite to, jer smo mi izgleda uhvatili Boga za muda pa ne dozvoljavamo da se u internet trgovini (ni generalno) kod nas plaća stranim novcem. Ne znam šta očekujemo – da PayPal koji ima godišnji prihod maltene u visini celog budžeta Srbije sada omogući plaćanje u dinarima, jer se našim nesposobnim političarima ne radi mesec dana na promeni propisa koji bi omogućili plaćanje kao u celom svetu?Ovo sve određuju propisi na čiju štetnost godinama upozoravaju pojedinci u srpskoj javnosti i koji bi veoma lako mogli biti izmenjeni na način da i država Srbija i njeni građani profitiraju od toga. Razvoj internet biznisa bi u Srbiji potencijalno zaposlio nekoliko desetina hiljada ljudi bez jednog jedinog dinara subvencija.
Neophodno je pre svega oformiti Nacionalni savet za Internet poslovanje koji bi ovo mogao brzo i efikasno da reši. I i turite na čelo Aleksandra Vučića što se mene tiče, jer kako on kaže – njemu je cilj da radi za narod i da učini nešto dobro za našu državu i sve nas, pa bi mu ovo bila sjajna prilika da pokaže da je van skupljanja političkih poena zapravo spreman da uradi nešto od onoga o čemu govori.
Stalno ste busamo u grudi kako smo nešto bolji od drugih. Okej – PayPall imaju Jemen, Oman, Fidži, Laos, Šri Lanka, Foklandska Ostrva, Beliz, Antigva i Barbuda, Mozambik, Zambija, Uganda, Komoros, Džibuti, Lesoto, Namibia i td. a mi nemamo. I šta sad?