Kako je "Blic" već objavio, do izmene je došlo na inicijativu socijalista koji su podneli amandman kojim se predlaže brisanje bilo kakvog roka. Tokom jučerašnjeg dana vođeni su pregovori sa naprednjacima kako bi se dobila podrška za taj amandman.
Zakon o legalizaciji koji je usvojen danas u parlamentu predviđa legalizaciju svih objekata koji ispunjavaju zakonske uslove. Vlasnici nelegalno izgrađenih objekata posle 2009. godine takođe će moći da stave svoju imovinu u pravne okvire, ali im je za to dat rok.
Oni će naime, pravo da legalizuju svoje objekte moći da iskoriste u roku od 90 dana od objavljivanja Zakona u službenom glasniku.
Zakon je dobio podršku 123 poslanika, a protiv je bilo 24 poslanika. Inače, zakon predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, a visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđuju lokalne samouprave, koje će moći i da smanje maksimalni rok od 20 godina.
Do sada su podneti zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
Zakonom je predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici objekata će imati veće troškove.
Lokalne samouprave će po stupanju na snagu zakona da utvrde kriterijume za odredjivanje naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljišta i uslove pod kojima će se ostvariti umanjenje naknade i način plaćanja.
Ustavni sud je proglasio neustavnim deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, pa ubuduće neće država određivati cenu legalizacije već lokalne samouprave, a novi zakon je, kako je rekao resorni ministar Velimir Ilić u skladu sa Ustavom.
Gradovi i opštine će moći da propišu umanjenje naknade za vlasnika porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno-poslovnoj zgradi, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešavao stambeno pitanje ako vlasnik ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje.
Umanjenje naknade je predviđeno i za vlasnike koji su izvršili opremanje građevinskog zemljišta sopstvenim sredstvima ili sredstvima od mesnog samodoprinosa i to srazmerno učešću u opremanju.
Neće moći da se legalizuju objekti izgrađeni ili rekonstruisani na klizištu ili močvarnom zemljištu, ako su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta, zatim objekti na površinama javne namene ili zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, oni koji su suprotni planskom dokumentu.
Inče, zahtev za legalizaciju treba da sadrži geodetski snimak, projekat izvedenog objekta u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja svojine odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, ili dokaz o pravu svojine na objektu, zatim dokaz o uredjivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uredjivanje građevinskog zemljišta i dokaz o uplati administrativne takse.
Izvor: Blic