Tamara Jarić, pre samo nekoliko dana imala je prvu reviju u Beogradu na Nedelji mode. Ekskluzivno nam je prenela svoje utiske i dalje planove.
Zašto ste odlučili da se bavite modom i šta je to novo što želite da unesete u modni svet?
Nisam sigurna da li je moda izabrala mene ili obrnuto. Volim materijale, lepotu ljudskog tela i umetnost, a moda spaja sva tri. Način na koji pristupam kreiranju je kao visoka moda. Trudim se da detalje, ručne radove, krojeve, i kvalitet u celini postavim na visok nivo.
Sticali ste znanje 12 godina tokom kojih ste se školovali u Srbiji, Italiji i Njujorku. Koliko se razlikuju moda i stil u Evropi u odnosu na Ameriku i šta mislite o modnoj sceni u Srbiji?
Svaki svetski modni epicentar ima svoju modu i stil po čemu je prepoznatljiv. Pariz je elegantan, London kreativan, dok u Italiji postoji spoj lepog i korisnog. Američka moda je dosta jednostavna, čistih linija i urbana. Modna scena u Srbiji se menja, čini mi se, mada dosta zaostajemo za novitetima.
U Njujorku ste upisali Berkli koledž i diplomirali modni marketing i menadžment. Da li planirate da se bavite i time ili isključivo dizajnom?
Ja sam prvenstveno dizajner. Biznis edukacija mi je dala neki pogled i znanje na modu iz tog ugla, što je mnogo bitno, ali mi dizajn prirodno ide od ruke.
Nedavno ste na Nedelji mode u Beogradu predstavili kolekciju “Morocco Dreams“ za proleće i leto 2014. godine koja je inspirisana arhitekturom marokanskih, kraljevskih palata. Šta je ono što Vas najviše fascinira u tim geometrijskim ornamentima?
Inspiracija često služi kao pravac u kojem kolekcija treba da ide, da se ne bih izgubila u procesu stvaranja. Moja koncentracija je bila na tome da napravim interesantne i nosive modele, a ne koliko će kolekcija zapravo ličiti na Maroko. Enterijer i atmosfera kraljevskih palata me je inspirisala zbog atmosfere kojom je odisala i nisam se mnogo bavila detaljima inspiracije. Trudila sam se da taj osećaj prenesem na odevne komade.
U zbirci garderobe spojili ste marokanske motive obojene u žutu, bež, braon, crnu i plavu boju, a kreirali ste je od scuba materijala koji se koristi za ronilačka odela. Kako ste došli na tu ideju?
Tadašnji program “Fashion Incubator SF”, imao je cilj da pokrene domaću proizvodnju, modnu industriju u regionu, i radnu snagu pa smo se trudili da što manje uvozimo i koristimo resorse koji su nam relativno blizu. Zanimljivo je da je scuba materijal izmišljen u jednom malom mestu blizu San Francisca gde ima dosta surfera. Meni se to činilo zanimljivim. Inače, kroj plave haljine je već postojao iz predhodne kolekcije, ali sam se trudila da je usavršim. Pošto je geometrijskog oblika znala sam da joj pristaju deblji materijali.
Radili ste u firmi “S. Rothschild & Co“ poznatoj po licenci kaputa za kuće “Tomy Hilfinger“, “DKNY“ i “Eli Tahari“, bili ste i jedan od šest dizajnera organizacije "Fashion incubator San Francisco", a 2012. godine pokrenuli ste "RTW" liniju ženske odeće. Na koji dosadašnji uspeh ste naročito ponosni?
Kada sam pokrenula svoju liniju 2012. To je bio najhrabriji i najlepši osećaj koji ću uvek pamtiti.
Koje modne savete biste dali modernoj i smeloj ženi i koje trendove biste preporučili za zimu 2013. godine? Da li mislite da žene u Srbiji imaju stila i kako mogu sa malo para da izgledaju dobro?
Mislim da je prošlo vreme gde dizajneri striktno diktiraju trend. U svetu se obično desi da potrošači odluče. Dešavalo mi se često da predvidim trend tako da mogu reći da platforme više nisu in, već blagi špic, raznorazne verzije skuba materijala, cvetni dezeni napravljeni u sportskom duhu, oversized kaputi i zapravo rojalno plava koju sam ja koristila.
Planirate da ostanete u Beogradu i da otvorite atelje. Kakva su Vaša očekivanja i šta ljubitelji mode mogu da očekuju od Vas?
Planovi su mi da otvorim atelje gde bi se odvijala prodaja. Nadam se da cu napredovati i kreirati sve bolje modele.
Autor: Jelisaveta Popov