"Povremeno konobarišem na crno da imam bar za džeparac. Šaljem CV, prijavljujem se na Zavod za zapošljavanje jer mi je neophodno zdravstveno osiguranje", kaže Tamara.
U NSZ kažu da se poslodavci od visokoobrazovnih profesije zanimaju i za informatičara sa FTN, ginekologe akušere, neuropsihijatre, anasteziologe. Ali, posla nema za pravnike i sva profesorska zanimanja osim profesora matematike i fizike. Među onima koji nisu završili fakultete traženi su mesari, zavarivači.
"Ne očekujem da ću preko biroa dobiti posao, ali ću se redovno prijavljivati. Moram da ima radnu knjižicu", kaže Kljajić.
Za otvaranje novih radnih mesta Nacionalna služba zapošljavanja poslodavcima daje subvencije. Ta vrsta pomoći je veća na nerazvijenim područjima, a nezaposlenima se daje podrška za osnivanje sopstvenog biznisa.
"Osim toga, organizujemo seminare na kojima ih učimo kako da vode posao", kaže Maja Milić, savetnik za karijerno posredovanje.
Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja u vojvođanskim gradovima posao traži oko 1.800 inženjera svih profila sa višom školom. Oni na posao čekaju više od 2,5 godine. Sa završenom specijalizacijom je više od 500 osoba koje na posao čekaju do 10 meseci.
Inženjera sa završenim faklultetom je oko 2.800 i oni na evidenciji NSZ provodu jednu i po godinu.
Na drugoj strani, brine podatak Ministarstva zdravlja da je srpskom zdravstvu potrebno 450 lekara i 1.000 medicinskih sestara. Ali, zbog manjka novca nema saglasnosti da se zaposle novi kadrovi.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u celoj Srbiji, među nezaposlenima je 100.000 osoba sa završenom višom školom ili fakultetskom diplomom.
U Uniji poslodaaca Srbije upozoravaju da mnogi mladi kada završe fakultete nemaju dovoljno praktičnih znanja. U njihovu obuku poslodavci moraju da ulože nekoliko hiljada evra. Čak 39 odsto poslodavaca organizuje dodatno usavršavanje.