Među njima je i 57 vojnih oficira.
Pred sudom u Daki na doživotne robije osuđeno je još 157 ljudi, uglavnom graničara, dok je 271 osoba oslobođena.
Pobuna je pokazala duboku podeljenost između vlade i vojske, a izricanje presude pratio je veliki broj ljudi u prepunoj sudnici.
Suđenje se vodilo protiv 846 optuženika, zbog čega su grupe za zaštitu ljudskih prava dovele u pitanje pravednost takvog procesa.
Pripadnici paravojne grupe Puške Bangladeša, sada Graničari Bangladeša, organizovali su u februaru 2009. dvodnevnu pobunu protiv svojih vojnih lidera nezadovoljni uslovima rada. Do pobune je došlo dva meseca pošto je predsednica vlade Šeik Hasina stupila na dužnost.
Vojni vrh nije bio zadovoljan odgovorom vlade na tu pobunu, jer ona nije dozvolila vojsci da napadne sedište graničara u Daki u kojem su u sukobima poginuli oficiri.
Grupe za zaštitu ljudskih prava kritikovale su vlasti Bangladeša zbog načina na koje je vođeno ovo suđenje, ocenjujući da ono ne može da obezbedi pravedne presude. Aktivisti su tražili i određivanje kredibilnije porote u tom procesu.
Oni su naveli da je najmanje 47 optuženila umrlo u pritvoru, da su pritvorenicima bile ograničene posete advokata, kao i da oni nisu bili upoznati u potpunosti sa optužnicama podignutim protiv njih.
Vlasti su negirale te optužbe.
Beta