Ibrahimović nije došao da vidi osmogodišnjeg Hajrudina Kamenjaša, obolelog od leukemije, kome je poslednja želja bila da upozna upravo slavnog igrača i koji je zbog toga iz Bosne doputovao u Pariz.
Mali Hajrudin boluje od leukemije, a lekari su mu u oktobru predvideli manje od mesec dana života jer ni treća transplatacija koštane srži nije donela zdravstveno poboljšanje. Rekao je svojoj mami da bi voleo da upozna Zlatana, to mu je bila jedina, to mu je bila poslednja želja u životu.
Foto: Facebook
Njegova želja potom se proširila putem interneta na sve strane sveta, a stigla je i do Ibrahimovića. Ipak, do susreta nije došlo. Ni u Bosni i Hercegovini, a ni u Parizu, u koji je Hajrudin doputovao u pratnji svoje majke i Tevhide Rekić, koja je svojom humanitarnom organizacijom iz Nemačke sve vreme pokušavala da organizuje ovaj susret. Na kraju, umesto da do susreta dođe, došlo se do velikog razočaranja.
Fudbaler reprezentacije BiH koji je želeo da ostane anoniman javio se organizatorki ove akcije i rekao da želi da finansira put i smeštaj u Parizu. Kada je iz kluba rečeno da može da dovede malog Hajrudina, da ga čeka mesto u VIP loži i vozač.
Tako je i bilo. Samo, Zlatana nije bilo. Na stadionu, pred početak meča, presrećnom dečaku i njegovoj pratnji domaćini su saopštili da je Zlatan Ibrahimović povredio koleno i da neće igrati. Ali – i da nije tu. Šok koji je tada usledio ljudi iz PSŽ-a su primirili rečima da će probati da za sutradan organizuju privatni susret sa slavnim fudbalerom.
Čak su im javili da je sastanak ugovoren u trening kampu pariskog kluba, ali ni tamo nije došlo do susreta. Prvo im je rečeno da je Zlatan kod fizioterapeuta, pa popodne da ima još neku obavezu prema klubu, te da “oni slobodno prošetaju Parizom u međuvremenu”. Tako je i bilo, samo… Hajrudinu je bivalo sve loše, a od susreta ni traga ni glasa. Popodne je i sam vozač PSŽ-a pozvao svoj klub i rekao da ovo što rade nema smisla, da “mali nije dobro i da se ovo ne može više dozvoliti”. Vraćanje u hotel, nada da će ih neko pozvati na sastanak sa Ibrahimovićem, ostala je samo nada.
“Kap je prelila čašu nakon što smo ja i Naida dobile poruku da je Zlatan tog dana igrao sa Đokovićem tenis i da je direktni prenos bio na TV-u. U Zlatanovom prisustvu je bila i njegova supruga, te njihovo dvoje dece. Bili smo kivni! Da li je moguće da smo ga čekali sve vreme, a on igra tenis? Hajrudiniova majka je doživjela razočarenje i poniženje s njegove strane. Naravno, to ništa nismo komentarisali pred Hajrudinom, jer ni u jednom momentu nismo želeli srušiti njegove snove o ‘velikom’ fudbaleru i čoveku, jer je reč o detetu i to teško bolesnom”, napisala je Tehvida Rekić na svojoj Fejsbuk stranici.
Foto: AP / Christophe Saidi
Hajrudin, ne znajući gde je Ibrahimović kog je toliko čekao, to veče je proveo pevajući “neku Kebinu pesmu”, priželjkujući susret sa svojim omiljenim fudbalerom. Žene iz njegove pratnje pokušavale su, dok mališan ne sluša, da opravdaju Zlatanov postupak, govoreći "… možda je to stvarno Zlatan morao da odradi i da se pojavi kod Đokovića, možda mu je to klub naredio, a možda Zlatan još večeras dođe , pa on sigurno zna u kom smo hotelu, možda iznenadi Hajrudina i poželi mu laku noć”.
Mama nije mogla više da održava lažnu nadu svom bolesnom sinu. Izmislila je da je Ibrahimović povređen, da je u bolnici, da je to razlog što nije mogao da dođe da ga vidi. Noć je prošla u suzama. Suza je bilo i kod vozača PSŽ-a koji ih je odvezao na aerodrom.
Dečaku su kupili igračku. Taj autić su mu dale, rekavši da su tokom noći bile kod Zlatana, da mu je žao što ne može da izađe, ali da mu je on spakovao poklon i da će doći da ga vidi, kad ozdravi i kad bude mogao da putuje.
Hajurdinu osmeh nije silazio sa lica.
Izvor: D. Nikolić / Blic Sport