Ministar Radulović nije hteo da komentariše naša saznanja, niti da odgovori od koga je i iz kog javnog preduzeća dobio pretnje, ali je indirektno potvrdio da ih je dobio.
"Nemam komentar. To pitanje je sad u nadležnosti drugih organa" kratko je odgovorio Radulović.Inače, ministar Radulović nedavno je, govoreći o tome da nijedno od 35 javnih preduzeća nije dostavilo kompletnu ličnu kartu, istakao da mu stižu otvorene pretnje.
"Otpor je ogroman. Posebno u javnim preduzećima. Već polako prerastaju u otvoren otpor i u pretnje" napisao je Radulović u autorskom tekstu za Nedeljnik.
Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije kaže da ministar Radulović mora da kaže ko mu tačno preti.
"Ako ministar kaže da mu neko preti i ako je to neko koga zna, onda to treba da kaže. Ako ne poznaje osobu koja mu preti, onda to mora da prijavi policiji i tužilaštvu jer su pretnje ozbiljno krivično delo" kaže Vasilićeva.
Ona dodaje da pretnje mogu da znače da neko pokušava nešto da sakrije.
"Ako je tačno da se preti, onda time pokušavaju da sakriju razne nezakonitosti. U svim privatizovanim preduzećima u restrukturiranju rađeni su „dju dilidžensi“, što je neka vrsta lične karte preduzeća... Sigurno je da je bilo mnogo lažnih podataka" ističe Vasilić.
Kako je Kurir ranije pisao, Saša Radulović je svojevremeno podneo prijavu protiv Mileta Brežančića, uhapšenog vlasnika „MB Gas oila“, zbog sumnje da je naručio njegovo prebijanje 2009. godine. Ministar je tad, kao stečajni upravnik Šećerane „Dimitrije Tucović“ u Beogradu, hteo da poveća zakup za zemljište koje je koristio Brežančić. Vlasnik „MB Gas oila“ bio je u to vreme zakupac dva hektara zemlje u Padinskoj skeli i deset ari u Radničkoj ulici kod Ade Ciganlije - sve u vlasništvu Šećerane. Kako su pojedini radnici pričali, Brežančić se više puta hvalio da je organizovao prebijanje Radulovića.
Zoran Stojiljković, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije, ističe za Kurir da ne vidi u čemu je problem da se dostave podaci koji bi inače trebalo da budu dostupni javnosti.
"To je deo obaveze javnih preduzeća kojom se uvodi transparentnost u njihov rad. Javna preduzeća su obavezna da dostave sve podatke jer građani imaju pravo da znaju kako se taj novac troši. Agencija je učinila mnogo u pravcu da se poslovanje javnih preduzeća učini transparentnim. Da se vidi ta podela plena između partija, da se vidi ko stoji na čelu tih preduzeća, s kim ona posluju i da li iza tih firmi stoje prijatelji političkih lidera i da li u tome ima sukoba interesa" objašnjava Stojiljković.
Izvor: Kurir