Prvog dana na Dance Areni očekivale su nas progressive house di -džej zvezde. Za početak bili su tu Steve Lawler i Lee Birudge.
Dance Arena, druga po veličini bina na EXIT-u, svake godine sve je veća i veća. Ovog puta osim donjeg dela, bio je prepun i novi - gornji deo.
Stive i Lee na visini zadatka
Već oko 1 sat iza ponoći Dance Arena bila je prepuna. Muzika prilično vesela i melodična... Lee Burdige je kao i uvek imao sjajan kontakt sa publikom, pozirao je, pokazivao ploče, i naravno bio odlično raspoložen. Steve Lawler na vrhuncu zadatka. Ono što je upotpunilo njihov nastup jesu i odlično kostimirani plesači i plesačice, koji su imali šešire, štapove i odela. Nakon njih, tačku su imale devojke sa vatrom, a prava atrakcija bile su dve devojke koje su se sinhrono pele i vrtele na trakama zakačenim za vrh bine. Za svaku pohvalu je bio i video bim, iza di-džejeva. Bilo je pravo zadovoljstvo slusati ih, ali i gledati sve što sa ne bini ili iznad nje dešava...
Nakon odličnog i razigranog seta Buridge-Lawler, na binu izlaze dve najveće zvezde te večeri Sasha i John Digweed. Medjutim, iako su najveće zvezde, njihov set nije bio i najbolji te večeri. Na početku mlako i sporo, što bi i prijalo da nije toliko potrajalo. Skoro polovina seta bila je prilično bledunjava (mada je trebalo da bude melodična), a to je mnoge nateralo da napuste Arenu.
Druga polovina sastojala se u jakim basovima, i prilično agresivnim ritmovima. E, to je već mnoge nateralo da polude, što je i bila svrha...
Zabielu je vredelo čekati
I za kraj, James Zabiela i NIc Fanciulli! Trebalo je izdrzati do skoro 6 ujutru i čuti ih, ali vredelo je! Zabiela je, iako čest gost u Srbiji, opet oduševio publiku. Sjajan u lajv skrečovanju, puštao je muziku koja je obilovala brejk ritmovima i električnim gitarama. I sve je to izmešano zvučalo sjajno!
Fanciulli je u jednom trenutku rekao publici - Thank you, a Zabiela je izmiksovao ove dve reči sa melodijom, i napravio na licu mesta hit od koga su svi poludeli! Obezbedjenje ga je nakon nekoliko sati seta zamolilo da prekine, što je i učinio. Ali je odmah zatim sišao među publiku i pozdravljao se s njom, slikao, davao autograme...
Pogled na Arenu odozgo uvek je svojevrsan doživljaj, jer ispod sebe imate nepregledno more ljudi, koje obasjava svetlo različitih boja, dok dopire zaglušujuća i hipnotišuća muzika iz zvučnika. Pogled nadole podseća me na trenutak kada sam prvi put videla Dance Arenu - mislila sam da nikad neću moći da siđem niz brojne stepenice, da bih sišla u "rupu". Imala sam utisak da ću samo da upadnem tu i da neću moći da izađem. Međutim, kada sam ušla, bilo je to sasvim drugo osećanje, više nisam htela da idem.
Taj pogled odozgo vraća me na još jednu situaciju, a to je te 2005. kada nas je drugog dana iznenadio pljusak. Bez obzira na kišu, blato, hladnoću, Dance arena je u 6 ujutru bila punija nego ikad!
Skoro ništa ne može da ubije entuzijazam ljudi koji dolaze na EXIT. A sve je više onih koji nisu iz Srbije.
Druge večeri na Dance Areni nastupaće di-džejevi koji puštaju minimal - Richie Hawtin, Dubfire, Magda i Loco Dice.
Treće večeri očekujemo spektakl - Etienne de Crecy i njegovu muzičku kocku! Doživljaje sa lica mesta očekujte na www.twitter.com/nocnizivot, a detaljniji izvestaj sa Dance Arene ocekujte u nedelju.
Tekst: Nada Veljković