U prilog tome on navodi da u vukokvarskim kafićima nikome ne smetaju srpske folk pevačice koje su kao i ćirilica “simbol rata”, ali, kaže, niko tako ne želi da ih participira.
Matić, inače, bivši branitelj, sada ministar kome, kako je nedavno rekao, takođe smeta ćirilica i zato ne bi voleo da je vidi na natpisima na ulazu u Vukovar, tvrdi da mu nije drago što se obeležavanje jednog takvog događaja sada politizuje, bez obzira na razlog.
Smatra da sutrašnji skup u Vukovaru ne sme biti skup koji na bilo koji način dotiču dnevnopolitičke igre. Barem ne tog dana, kaže Matić u intervjuu zagrebačkom “Jutarnjem listu”.
Ministar je dodao da je “možda Stožer (štab)” svoje protivljenje ćirilici započeo kao “emocionalno okupljanje nezadovoljnih građana”, ali je vrlo brzo postao političko udruženje koje ju sve više stranački obojeno.
Na konstataicuju da je štab sebe promoviše kao isključivog zaštitnika Vukovara, Matić kaže da je to “isključivo njihova slika o samima sebi”.
“
Problem je u tome što se u Vukovar malo ulaže, što je velik broj nezaposlenih, što je vrlo malo učinjeno da se ratna trauma ublaži…”, kaže Matić I dodaje da “Stožer temu koja je stvar poštovanja Ustavnog zakona pretvara u jedno politikantsko pitanje, mesecima insistira na njemu i stanje u Vukovaru dovodi do krajnje napetosti”.
MInistar koji pokazuje razumevanje za mnoge, kako kaže, dileme vukovarskih branitelja ponovo ne krije da ih i sam ima, pa je zato predložio da “sada natpisi budu na državnim zgradama, a ostalo, ulice i putokazi, postupno, kada socijalna situacija bude povoljnija”.
On je primetio i da vukovarskim veteranima smeta ćirilica na pločama, ali ne i “ćirilica cajki” koje nastupaju u Vukovaru. Nije neobično, kaže, čuti Cecu u hrvatskom kafiću u Vukovaru i niko se protiv toga ne buni.
“
Na žalost, malo kojem Hrvatu u Vukovaru ne trešte cajke iz auta, i to dok idu na protest protiv ćirilice. No, kod mnogih Vukovaraca, onih koji ne protestuju zbog stranačko-ideoloških motiva, ćirilica je tek povod za razmišljanje o mnogim drugim problemima koji tište grad”, konstatuje Matić.
Upitan ne bi li trebalo da Ceca bude veći simbol rata nego ćirilica, Matić kaže da su “cajke svakako simbol rata, ali ih mnogi ne žele tako percipirati”.
“
"Smeta im ćirilica, ali ne i da se toliko mladih tiska na cajkaškim nastupima. No, cajke, kao ni ćirilica, same po sebi nisu ništa krive, kao što ni ljudi koji slušaju tu vrstu glazbe nisu ništa manje Hrvati od onih koji slušaju nešto drugo. Samo bih hteo da istaknem rupu u logici prema kojoj se jedno pismo, koje je i hrvatsko, proglašava srpskim, a muzika koja je izvorno potekla iz Srbije sluša se kao da je najautentičniji hrvatski folklor”", naveo je Matić.
Blic