Ovogodišnji festival odvija se pod sloganom „Superheroji nauke“, pa su tako njegova zaštitna lica pravi srpski superheroji – sedam mladih naučnika koji znanjem i upornošću menjaju naš svet na bolje.
SAZNAJTE SVE O TEMI: FESTIVAL NAUKE 2013
„Superheroji su svi oni istraživači koji žive da bi istraživali, a ne istražuju da bi živeli. To su oni kojima se radoznalost može pročitati iz očiju, koji svoje rezultate i zapažanja dele a ne čuvaju po fiokama za bolje dane”, smatra dr Zorana Kurbalija Novičić, naučna saradnica Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, zaposlena u okviru Odeljenja za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju. Nju nikada nisu zanimali superheroji iz sveta filmova i stripova, mnogo joj je inspirativnija legendarna Marija Kiri, naučnica sa superherojskim karateristikama. Najviše je motivišu pogledi podrške njene porodice i radoznale oči malih budućih istraživača koji dele nešto genetskog koda sa njom – njeno dvoje dece.
Ona će zajedno sa superherojem Lukom Mihajlovićem voditi posetioce kroz uzbudljivi svet debata o najrazličitijim, ali veoma aktuelnim temama. Zaposlen na Katedri za biohemiju Hemijskog Fakulteta, gde se bavi ispitivanjem molekulske osnove alergija i masenom spektrometrijom, Mihajlović prvi put ove godine oblači superherojsko odelo Festivala nauke. „Mislim da kroz ovaj festival ljudi shvataju da naučnici nisu grupa štrebera u nekom podrumu, koji se bave opskurnim (skoro okultnim!) eksperimentima, već ljudi od krvi i mesa, sa interesovanjima koja često idu daleko od laboratorije”, tvrdi on. Upravo su takva i njegova interesovanja koja se protežu od džez muzike, preko plivanja do hrane, kojoj posvećuje najviše vremena.
Kada je već o hrani reč, još jedan superheroj festivala, dr Milovan Šuvakov sa Instituta za fiziku uočava da je već prvi Festival nauke, održan pre šest godina, pokazao kolika "glad" za ovakvim sadržajima postoji među našim sugrađanima. Zaljubljenik u pčelarstvo, fizičar koji svako istraživanje doživljava kao put u nepoznato, ne krije ni to da sa Kventinom Tarantinom deli jednu veliku ljubav – ljubav prema Supermenu. „Svi ostali superheroji su zapravo ljudi sa nekom specijalnom sposobnošću, koji se maskiraju u superheroje po potrebi. Supermen je upravo obrnuto od toga”, objašnjava dr Šuvakov. „On je jedini istinski superheroj koji se maskira u čoveka, a Klark Kent je njegova parodija čovečanstva.”
Njegova koleginica Jelena Pajović sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu još jedna je reprezentativka superherojskog tima Festivala nauke. Osim u nauku, zaljubljena je u Petnicu i muziku, a svoje ispite na doktorskim studijama sprema uz neprekidno slušanje bendova kao što su „Arctic Monkeys” i „The Black Keys”, ali i uz neizostavnog i nikada prevaziđenog klasika Georga Firidriha Hendla. Prema njenom mišljenju, superheroji su svi oni koji se trude da nenaučno mišljenje i pseudonauke razotkriju na vreme. „Verujem da je svako od nas bar malo superheroj. A ako nije, treba da dođe na Festival nauke i probudiće se u njemu superherojčić. Radi, verujte”, poručuje ona.
Sa njom je saglasan i dr Oliver Tošković iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, koji smatra da je Festival nauke odličan teren za stasavanje i uvežbavanje novih superheroja. „Festival možda deluje samo kao zabava, ali je zabava na temu nauke sa inteligentnim humorom koji pokazuje kako ljudi mogu da uživaju u obrazovnim sadržajima”, kaže ovaj superheroj. Dok uživa u omiljenim knedlama sa šljivama i soku od kruške, on upija životne lekcije iz epizoda animirane serije „South Park”, i rado se seća saveta superheroja svog detinjstva Branka Kockice, koji je sa lakoćom pretvarao složenost naučnih saznanja u dečiju igru.
Sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” stiže i dr Vladimir Jovanović, koji u pauzi između lova na miševe i smrzavanja ispred pećina, uspeva da ubere i poneku zanimljivu biljku, ali i da skuplja markice i stare knjige. Ugleda se na brojne heroje iz stripova, ali i svoje nastavnike i profesore koji su ga tokom školskih dana dodatno punili entuzijazmom. Ispostavilo se da je ta doza bila više nego dovoljna za bavljenje naukom u Srbiji, pravim superherojskim činom. „Biti superheroj u Srbiji znači ‘na strašnom mestu’ istrajavati u nameri da posao koji voliš obavljaš na najbolji način, i da svoju ljubav i energiju prenosiš na svoje okruženje, naročito na mlade“, smatra on.
Poslednji i nikako manje važan član superherojskog tima Festivala nauke je Voin Petrović, biohemičar iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“. Voli da kaže da 99 posto nauke zapravo čine razočaranja i neuspesi, a tek jedan procenat obuhvataju neverovatne i nove stvari, zbog kojih, bez ikakve sumnje, vredi baviti se naukom bilo gde u svetu, pa i u Srbiji. Voli i da igra igrice, kuva i plete jer, kako kaže, na televizijskim kanalima nikad nema ništa normalno da se gleda još od 1999. I ne, ne voli klasične superheroje, a evo i zašto: „Smatram da svaki čovek može uz rad, trud i želju da izvuče iz sebe maksimum. Svako može da bude superheroj, ukoliko ima ono nešto što ga pogoni da bude u nečemu bolji od ostalih.”
Festival nauke je najveći događaj u regionu kojim se promovišu nauka i obrazovanje. Svake godine okuplja više od 550 naučnika iz zemlje kao i goste iz inostranstva.
Karte za 7. Festival nauke mogu se kupiti po ceni od 400 dinara na Eventim prodajnim mestima u celoj Srbiji kao i preko GIG STIX prodajnih mesta – Corner Shopova. Sa dnevnom kartom Festivala nauke svi zainteresovani, tokom četiri festivalska dana, mogu obići i Naučni centar Muzeja nauke i tehnike (Skender-begova 51).