Fosilni ostaci ptice Argentavis magnificens, stare 6 miliona godina ukazuju kako joj poletanje nije bilo jača strana.
Najveća leteća ptica u istoriji je jedva mogla da se odigne od zemlje. Uprkos snažnim mišićima i velikom rasponu krila, naučnici smatraju da je ovoj ptici poletanje bilo veliki napor. Pretpostavljaju da je morala da trči niz brdo i u pravcu kretanja vetra kako bi dobila zalet. Princip je isti kao kada deca puštaju zmajeve od papira.
"Velike ptice poput noja su vremenom odustale od letenja jer je to za njih preteško.", rekao je Sankar Chatterjee sa Texas Teh Univerziteta u Laboku. "To se verovatno desilo i s Argentavis magnificens.", dodao je on.
Kako bi otkrili mogućnosti letenja ovakve ptice, naučnici su koristili sve dostupne podatke, kao i kompjuterske simulacije.
Ptica ove veličine ne bi mogla da leti u vis, ali je koristila tople struje vetra kako bi
se penjala naviše. Sličnu tehniku koriste i nama poznate ptice poput orlova i kondora, ali one to čine kako bi štedele energiju, a ne zato što ne mogu da uzlete.
Naučnici se u prošlosti nisu slagali oko toga da li je Argentavis magnificens bila predator poput sokolova i orlova ili svaštojed.
Chatterjee i njegov saradnik Kenet Kembel iz Prirodnjačkog muzeja u Los Anđelesu smatraju da fosilni ostaci pokazuju kako je ptica bila aktivni predator.
"Glava i kljun ptice su prilagođeni da hvataju plen i da ga gutaju celog.", izjavio je Kembel.
Ali s tim se ne slaže Pol Palmkvist sa Univerziteta Malaga u Španiji. "Ovako velika ptica zbog neposedovanja dobrih letačkih veština nije mogla da pokriva veliki teren za lov plena. ", izjavio je Palmkvist.
Izvor: Klix.ba