Ko nije video ustalasalu masu i binu u plamenu tokom nastupa benda The Prodigy na Exitu 2009. godine, ne zna šta je dobar haos!
Kada se neki bend godinama sluša na ovim prostorima, pozicija usijale zvezde i uvek rado viđenog gosta izgleda mu zauvek biva rezervisana. Posebno ako na tu laskavu titulu odgovori dobrim šouom… The Prodigy to čine i publika ovde redovno poludi na njihovim nastupima. A organizatori ne moraju da brinu: dovesti ovaj bend u Srbiju čista je “sigurica”.
Buka i gužva
Tek nakon perfektnog koncerta Madnessa (možda čak i najboljeg na ovogodišnjem Exitu), neverovatna gužva je krenula da se užurbano stvara ispred Mejn Stejdža. Okupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi. Skoro je nemoguće odrediti preciznije, jer je energije bilo sigurno duplo više.
Vazduh je titrao dok su verni fanovi britanskog benda The Prodigy iščekivali da Liam, Kit i Maksim izađu na binu. A kada se to desilo, u ponoć poslednjeg dana Exita, dobar haos nije prestajao sledećih sat i po vremena.
Takva atmosfera se retko viđa: bezbroj ljudi ne prestaje da skače i vrišti, prašina se podiže iznad glava kao da je specijalni efekat samog nastupa, oznojana lica zatvorenih očiju dišu u taktovima jedinstvenog miksa muzičkih stilova koji The Prodigy u suštini jesu (od rejva i hardkora do elektronskog roka, panka i brejkbita). Treba imati snage za takvu gužvu.
I bina se tresla od organizovane buke koja od prvog takta zapali publiku spremnu da divlje skače na svaki mig članova benda The Prodigy. Shvatili su Liam i ekipa to odmah i pošteno “provozali” okupljene – od “Voodoo People”, "Their Law", "Smack My Bitch Up” i "Breathe" do najnovijih stvari sa albuma “Invaders Must Die”. Naravno, već prvi taktovi "Firestartera" su napravili paklenu vatru u publici.
Kroz energiju koju ne štede na bini, vidi se da je The Prodigy svestan i da poštuje odanost ovdašnjih fanova. Uopšte ne čudi što su se tako brzo vratili nakon vatrenog nastupa na Exitu 2007. godine, posle koga je Liam Haulet vrlo direktno rekao da je “Exit bio najbolji festival na kom su nastupali tog leta”.
A i organizatori Exita su spretno iskoristili ovu obostranu iskrenu ljubav, svesni da je rizik mlake reakcije publike minimalan. Za sad, barem…
Od Industrije do Tvrđave
Međutim, i danas, kada The Prodigy još uvek odlično funkcionišu na svetskoj sceni i uspevaju da zapale bezbroj ljudi na Petrovaradinskoj tvrđavi, najintenzivniji osećaji koji su stvarale njihove muzičke kreacije potiču ipak iz devedesetih.
Tada su beogradski klubovi “Industrija”, “Soul Food” i “Buha”, kao i čuveni Jamovi Radija B92 u Domu omladine, neobične zvukove koje su stvarali ovi momci postepeno uvlačili pod kožu domaćoj publici. Tek posle toga, publika je bila spremna da ih vatreno dočeka tog nezaboravnog 8. decembra 1995. godine u Hali Pionir.
I oni se vrlo živo sećaju ovog nastupa, pa su pred dolazak na jubilarni Exit na svojoj Twitter-strani napisali: "Just coming into land in Belgrade... First time we played here was in 95 during the war... Off to play Exit fest later..."
Ostalo je istorija…
The Prodigy su opet bili međ’ Srbima i opravdali očekivanja. Doćiće sigurno opet… pa, ko kome prvi dosadi. A možda se to nikada i ne desi?! Za sada se čini da neće: neki su tu zbog onoga što je u dimu beogradskog andergraunda radio njihov prvi hit “Charly” , a drugi zbog svega što su sada, kada se bore da ne postanu samo sećanje na jednu inovaciju u muzici.
Katarina Milovanović