Međutim akademik sa Oksford univerziteta veruje da je rešio jednu od poslednjih arheoloških misterija. Dr Stefani Dali tvrdi da je pronašla tačno mesto gde su nekada bili Vavilonski vrtovi.
Ona se fokusirala na stotine kilometara koji se nalaze severno od mesta gde je nakada stajao drevni grad Vavilon u centralnom Iraku kako bi potvrdila svoju teoriju da je ovaj dragulj zapravo bio podignut blizu grada Nineva na severu zemlje.
Spajanjem podataka iz drevnih spisa, Dalijeva je uspela da otkrije dokaze da su vrtovi zapravo delo Asiraca a ne Vavilonaca pre 2.700 godina, kako se ranije mislilo.
S obzirom da je ovaj deo zemlje isuviše opasan kako bi se posetila tačna lokacija, ona je uz pomoć mapa bila u stanju da do lokacije dovede lokalnu ekipu snimatelja uz oružanu pratnju kako bi ispitali njene tvrdnje.
Njihovi snimci pokazali su veliki prostor ispunjen blatom i kamenjem koji se nastavljao u deo prepun zelenila.
„To je najbolja lokacija za vrtove. Potrebna su dodatna istraživanja, ali mislim da to neće biti moguće za mog života. Moje ubeđenje da su vrtovi bili tu ostaje čvrsto“, izjavila je.
Ovi snimci predstavljaju kulminaciju istraživanja koje je trajalo 20 godina kako bi se pronašla tačna lokacija vrtova.
Međutim, bez čvrstih arheoloških dokaza, mnogi su odbacili postojanje ovih vrtova.
Svi dokazi o njim abazirani su na spisima koji su napisani sotinama godina nakon što je rečeno da su ih izgradili ljudi koji ih nikada nisu videli.
Jedan od takvih spisa tvrdi da su oni bili delo kralja Nebukadnezara, 600 godina pre rođenja Hrista u Vavilonu – pustinjskom raju za njegovu ženu.
Međutim, u spisima iz tog vremena uopšte nema pomena o vrtovima a vekovi kopanja nisu ništa uspeli da dokažu.
Izvor: B92