Da je ljubav relativna, ukleta i intrigantna, baš kao Teorija relativiteta, koju je otkrio jedan od najvećih umova u istoriji sveta Albert Ajnštajn, pokazuje upravo njegov melodramski i iznad svega, komplikovani odnos sa suprugom Milevom, piše beogradska Politika
Da li je njihov brakorazvodni ugovor zaista imao klauzulu koja je obavezivala Ajnštajna da svojoj ženi prepusti novac od Nobelove nagrade? Da li je novac koji je Mileva od bivšeg muža dobijala do kraja života, isplaćivan na ime alimentacije, dečjeg nasledstva ili njenog naučnog rada – bila su neistražena i misteriozna pitanja koja su decenijama bila poprište ostrašćenih nagađanja pristalica i protivnika dela Alberta Ajnštajna.
Jedna od takvih kontroverzi bila je da li je Ajnštajn svojoj supruzi zaista dao celokupan iznos Nobelove nagrade za fiziku, koju je dobio 1922. godine, za rad iz 1905. i 1906.
"Došla sam do nepobitnih dokaza da je Ajnštajn čitav iznos Nobelove nagrade morao da prepusti Milevi Ajnštajn, nakon mnogih peripetija, čija je zamršenost do sada vrlo efikasno sprečavala naučnike da raspetljaju, popišu i saberu sve stavke ovog porodičnog trilera" kaže magistar istorije Anastasija Hajdi Larvol, sa Univerziteta u Oslu.
Ova istoričarka čija je majka Srpkinja, danas će u Matematičkom institutu SANU održati predavanje i predstaviti rezultate analize do sada neosvetljenih ljubavnih, porodičnih i poslovnih odnosa između Alberta i Mileve Ajnštajn.
Većina pisane zaostavštine Ajnštajnovih bila je do 2006. skrivena od javnosti. Primarni izvor istoričarke dr Radmile Milentijević (izašao 2010. godine), otkriva mnoštvo podataka iz Albertovog arhiva u Jerusalimu, na osnovu kojih je, zajedno sa drugim podacima, sada moguće rekonstruisati događaje posle razvoda Ajnštajnovih, od 1919. do 1948. godine, kada je Mileva preminula u Cirihu. Značajan broj ljudi u Srbiji veruje da je Albert Ajnštajn u tom braku prisvojio dosta njenih ideja i da je ona ostala nezasluženo u njegovoj senci.
"Njihov ljubavni odnos bio je izrazito strastven i erotičan. Mileva je radila na matematičkim dokazima svih Ajnštajnovih radova do 1911. Tu spadaju i njegovi najpoznatiji, kao i dva rada nagrađena Nobelovom nagradom. Zaključak moje prve analize jeste da su se njih dvoje dogovorili da pod imenom jednog naučnika – Alberta, prezentiraju naučne radove i „dobiju” dobro plaćeno profesorsko mesto. Razlozi za to jesu ti što je Albert bio harizmatičan i kao Nemac, mogao je mnogo bolje da predaje, a nikako nije mogao da dobije mesto čak ni asistenta nijednog univerziteta u Evropi. Pisma kazuju da je na mnoga mesta uzalud slao molbe. Mileva nije bila harizmatična i nemački je govorila sa srpskim akcentom, ali je odlično podyčavala materiju i bila vrstan matematičar. Ona zbog trudnoće nije diplomirala na vreme, a pre svega joj je bilo važno da zarade novac, jer je ponovo bila u drugom stanju. Ludo je volela Ajnštajna, a njemu su matematika i dokazni procesi bila slaba strana koju je nadomeštavala Mileva", napominje sagovornica Politike.
Postoje mnogo indikacija da su njih dvoje zajedno, u dogovoru, pokupili znanje i drugih naučnika, kao što su Anri Poenkare, koji je zapravo otac Teorije relativiteta ili matematičar Hilbert. To je još jedan razlog zašto Mileva nikada nije objavila svoj veliki udeo u Albertovom radu, iako se on ponekada prema njoj ponašao izrazito beskrupulozno.
Međutim, iako je prema Milevi često bio i grub i pokvaren, on joj se uvek vraćao i vodio je računa o njoj i posle njihovog razvoda.
Ali, kada je dobio profesorsko mesto u Berlinu, 1914. godine, sreo je svoju blisku rođaku Elzu Levental-Ajnštajn i zaljubio se u nju. Tada je napustio Milevu.
"Brakorazvodni ugovor je sklopljen 14. februara 1919. godine. Albert je priznao preljubu i brak se zbog toga razveo. U tački 3. brakorazvodnog ugovora, navedeno je da Ajnštajn, u slučaju da dobije Nobelovu nagradu, mora da glavnicu iznosa od Nobelove nagrade uplati na račun Mileve Ajnštajn i da je deponuje u Švajcarsku banku, čime taj novac postaje vlasništvo Mileve Ajnštajn. Takođe se u ugovoru navodi da Mileva Ajnštajn slobodno može raspolagati kamatom, dok se za glavnicu mora dogovoriti sa Albertom Ajnštajnom. U slučaju njene preudaje ili smrti, 40.000 maraka koje je Ajnštajn morao da deponuje po razvodu, vraćaju se njemu, dok glavnica Nobelove nagrade pripada deci", pojašnjava Anastasija Hajdi Larvol.
Posle Prvog svetskog rata, Mileva je kupila dve zgrade koje je preuredila i koristila za izdavanje stanova i tako zarađivala novac za porodicu i školovanje. Sve vreme, ona se dopisuje sa Albertom o tim zgradama, tako da nema dileme ni oko vlasništva ni oko porekla tih para.
"Mileva je kupila te dve zgrade od novca od Nobelove nagrade i to nedvosmisleno pokazuju pisma iz njihove međusobne i advokatske korespondencije", naglašava istoričarka.
Izvor: Politika, B92