Izveštaj STO otkriva da je u periodu od 2007. do 2009, nakon izbijanja evropske finansijske krize koja je zemlju bacila na kolena, u Grčkoj došlo do “značajnog povećanja” broja HIV pozitivnih. Broj novozaraženih je i dalje nastavio da raste, tako da je u 2010. iznosio 22, a već u 2011. 245.
Najšokantniji podatak u ovom istraživanju je, međutim, taj da bi oko polovine novozaraženih mogli biti ljudi koji su se namerno zarazili, pre svega zavisnici od droge koji na taj način žele da obezbede državnu pomoć predviđenu zakonom.
Prema grčkim zakonima, naime, HIV pozitivni imaju pravo na državnu pomoć od 700 evra mesečno, i na besplatno učešće u programima supstitucione terapije metadonom, kako bi se oslobodili zavisnosti.
U tu svrhu je u jednoj od oronulih četvrti u centru Atine, poznatoj po okupljanju narkomana, sredstvima EU otvoren objekat u kome intravenski zavisnici drogu mogu da konzumiraju na higijnski način i pod medicinskim nadzorom, dok zauzvrat moraju samo da plate manju sumu novca i da obezbede podatke za anonimne studije i ankete, kao i da redovno dolaze po rezultate svojih testova na HIV.
U već spomenutom izveštaju SZO citira se i deo izveštaja grčkog Instituta za istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja iz 2011, u kome se kaže da postoji i “vrlo osnovana sumnja” da su se neki od problematičnih zavisnika od droge “nemerno zarazili HIV virusom, jer im to donosi pomoć od 1400 evra, koja se isplaćuje svaka dva meseca.“
Ova tvrdnja je samo još jedan od pokazatelja šokantnih posledica dužničke krize, koja je u Grčkoj teško pogodila sve, od krupnih preduzeća i velikih banaka, pa do običnih građana. U izveštaju se konstatuje da se kriza može povezati i sa naglim porastom broja samoubistava u zemlji - za 17% u period od 2007. do 2009, za još 25% u 2010. i konačno, sa produbljivanjem krize u 2011, za 40%. Izveštaj je sastavljen u jesen ove godine, u trenutku kada je nezaposlenost u Grčkoj iznosila 26,9%.
Uprkos činjenici da se pomoć inficiranima i zavisnicima povezuje sa porastom broja HIV pozitivnih, grčki stručnjaci za bolesti zavisnosti insistiraju da spomenuta pomoć i lečenje zavisnika od droge moraju da budu izuzeti iz kresanja budžeta u okviru programa štednje, i da projekti mesta za bezbedno ubrizgavanje droge pod medicinskim nadzorom, koji su u Nemačkoj, Holandiji i drugim evropskim zemljama, kao i u Kanadi, dali veoma dobre rezultate i doveli do smanjivanja broja zaraženih, moraju nastaviti da se razvijaju, jer “svaki evro uložen u lečenje narkomanije predstavlja investiciju u javno zdravlje”.
Međutim, ubrzo nakon objavljivanja ovih podataka SZO je povukla svoje tvrdnje i uputila izvinjenje zbog "greške u izveštaju".
Izvor: Blic