EXIT - iza stejdža

Kada se rekapitulira EXIT obično se to radi u brojkama, a to bi u ovom slučaju bilo 180 000 posetilaca, od toga 48 000 poslednje večeri, preko 20 stejdževa i 600 izvođača, bar 10 nastupa koje nećemo zaboraviti, i na žalost, jedan poginuli Englez.

Ono što je krajnji utisak je da su se skoro svi vratili kućama zadovoljni. Izvođači glavne bine koji su oduševili publiku su Prodigy, Korn, Kraftwerk, Moby i Madness. Lilly Allen, Manic Street Preachers, Arctic Monkeys, i Roots Manuva su uglavnom opravdali očekivanja. Iako se treće večeri činilo da će to biti najveća poseta na ovom EXIT-u, ipak je četvrto veče sve iznenadilo, i prevazišlo sva očekivanja! Prodigy je, kao što se to od njih i očekivalo, pravio lom, a main stage je bukvalno eksplodirao.

Dance Arena je ove godine dosta proširena, ali je opet bila nekako mala da primi sve koji su hteli da slušaju elektronsku muziku.

Najoriginalniji nastup

Nastup koji se izdvaja od ostalih po svojoj originalnosti je live set Etienne-a de Crecy-a. On se nalazio u velikoj kocki, gde se svetlost palila i gasila u zavisnosti od muzike. Najjači utisak ostavila je svetlost koja je kocki dala 3D perspektivu, u kojoj se čini da se Etienne nalazi na samom kraju, u unutrušnjasti te kocke. I muzika je bila odlična za đuskanje, tako da je to bio sjajan audio-vizuelan doživljaj.

Back to back, odnosno nastupi dvojice di-džejeva u isto vreme pokazalo se kao vrlo dobar „eksperiment“ jer smo za četiri večeri mogli da čujemo mnoga vrhunska imena skoro svih pravaca elektronske muzike. Oni koji su se posebno istakli su Richie Hawtin i Dubfire, kao i Lee Buridge i Steve Lawler, Prydz i Beyer (gde se Beyer pokazao kao mnogo bolji di-džej), i Zabiela-Fancuilli (Zabiela je ipak dolazio mnogo više do izražaja).

Publika se odlično provodila i na manjim stejdževima – Suba, Fusion, Elektrana...

Crazy Srbs – Ludi Britanci

Ali EXIT ne čini samo muzički deo, nekad je mnogo zanimljivije ono što se dešava tokom dana, posle "lude" noćne svirke, između nastupa ili dok šetate od stejdža do stejdža.

Već je poznato da Britanci obožavaju festivale, i da su spremni da putuju i na kraj sveta da bi otišli na neki festival. Svake godine na EXIT-u sve ih je više, a ove godine samo u Velikoj Britaniji bilo je prodato oko 25 000 karata. Čuli smo na Petrovaradinu i slovenački, makedonski, ruski i mnoge druge jezike, a ponajmanje novosadski naglasak. Međutim, Britanci su nekako, što bi rekli, „dominirali“.

Osim što ih čujete, ne možete a da ih ne vidite - svuda. Ležerno obučeni – kratkih pantalona, devojke ogoljenih ramena, u japankama bez obzira da li je blato ili prašina. Ofarbanih lica, sa ludim naočarama ili perikama ... Nekad se stiče utisak da japanke ni ne izuvaju. Jedne dnevne novine objavile su da je bilo dosta povreda – što od žuljeva od japanki, pa do posekotina na stopalima (od flaša, limenki ili kamenja)...
Reakcije naših ljudi na Engleze idu od toga da su im simpatični, preko ravnodušnosti, do komentara: "Suviše su bučni. Prosipaju pivo gde i po kome stignu, bauljaju ili skaču jedni na druge, deru se i guraju..."

Naravno, ovo se ne odnosi ni na sve Engleze, niti samo na njih. A ono što se na svakom koraku može čuti je „F***ing crazy“ ili „EXIT is crazy“.


Pogibija

Na žalost, jedan dvadesetdvogodišnji Englez izgubio je život tako što je pao sa tvrđave. Ovu vest čuli smo tek kada su nam javili iz Beograda oni koji su gledali vesti, a na tvrđavi se to nije moglo saznati. Jednostavno "država EXIT" živi neki svoj izolovani život, a vesti uvek stižu spolja, obično od zabrinutih roditelja koji dešavanja prate preko medija.

Jedan od komentara na ovu vest na sajtu b92 je: „Sama definicija polupijanih Engleza koji bauljaju Petrovaradinom mi se ne dopada, sa stanovišta ideje o sigurnosti učesnika...

Komentari uglavnom skreću pažnju na rizičnu poziciju tvrđave ali i na neodgovorno ponašanje posetilaca EXIT-a:
„Svako ko poznaje infrastrukturu Petrovaradina i ko je bar jednom u životu bio na EXIT-u zna da se ne može pasti sa bedema tek tako. Čitava tvrđava je ograđena brojnim ogradama tako da nikome ko je pri čistoj svesti ne pada na pamet da ih preskače, kao ni što se niko ne penje na bedeme jer su previsoki…“

U svakom slučaju, ovakve tragedije su očigledno moguće i na to ubuduće unapred moraju misliti i posetioci i organizatori EXIT-a.

Sve veća gužva, sve dalja bina

Utisak koji se svake godine pojačava je da je Petrovaradin postao mali da primi sve posetioce. Festival koji je prevazišao sam sebe, za nekoliko godina možda neće moći da primi sve one koji žele da budu na EXIT-u.

To lično vidim po tome što svake godine stojim sve dalje od Main Stage-a, jer je fizički nemoguće probiti se napred. Ono što se dešava na bini pratim preko video-bimova, jer pogled ne može da dopre do pozornice. Najveća bina – Main Stage postala je mala za posetioce. Gde god da stanete, neko vas gura. Most prelazi bukvalno „reka“ ljudi. Po tvrđavi se više ne šeta nego se ide brzinom koju „masa“ određuje.

Tokom dana svi kafići u centru Novog Sada budu puni, a ujutru, bez obzira što je prošlo 7 sati, vraćate se kući sa još nekoliko hiljada ljudi....

Napredak i falinka

Ono što je za svaku pohvalu ove godine je činjenica da se na ulaz u Tvrđavu nije mnogo čekalo. Takođe, nije se puno čekalo ni na zamenu novca za tokene.

Za novinare je, međutim, nezgodno to što ne mogu više puta da uđu i izađu na EXIT (u Press-centar) tokom jednog dana, bez obzira što je na press akreditaciji njihova slika. To znači da tekst morate poslati odmah posle koncerta, jer u protivnom nećete to moći da uradite do sutradan uveče.

Pitaj taksistu

Novosađani su poznati po svojoj gostoljubivosti i ljubaznosti pa je tako bilo i ovog puta. Pogotovo su se u tome istakli taksisti koji su stalno pokušavali da započnu razgovor uz pitanje – odakle dolazimo, gde smo smešteni, kako smo zadovoljni nastupima, šta slušamo...

Taksisti bi bili odlični „anketari“ EXIT-u, i verovatno da su oni najupućeniji u to koliko su posetioci zadovoljni: „Koliko sam ja čuo biće ludnica poslednje večeri. Svi jedva čekaju one... kako se zovu – Prodigy“. „Makedonci su oduševljeni festivalom. Njih osmorica našli smeštaj za 200 evra.“ „Ušli mi neki Englezi druge večeri. Tek kasnije sam video da mi je zadnje sedište blatnjavo. Morao sam komplet da perem kola“, komentarišu takstisti. Bili su spremni i da nam pokažu gde je najbolji burek i gde ima da se kupi jeftina kabanica...

Osim što bi pljeskavice mogle da budu jeftinije, da napomenemo i to - neko je sigurno mnogo zaradio od prodaje zaštitnih maski (protiv virusa H1N1 ili prašine), jer su ih mnogi nosili.

Rezime je, dakle, osim jednog smrtnog slučaja, EXIT je protekao odlično i zaista mu se ne može uputiti veća zamerka. Organizatori su se trudili da udovolje svačijem muzičkom ukusu, i u tome su i uspeli.

Već je počelo odbrojavanje za EXIT 2010.

Tekst: Nada Veljković
Foto:M.Risović i M.Ristić