O Milošu Obiliću
U borbi nije učestvovala samo srpska vojska i samo Srbi, već je tu bila i bosanska vojska. Takođe, Vuk Branković nije izdao nikoga, nego je čak jedini imao uspeha u celoj bici i odneo pobedu na svom krilu. U turskim arhivama čak piše da su oni u stvari izgubili Bitku na Kosovu i to pre svega zahvaljujući upravo Vuku Brankoviću.
U istorijskim spisima i knjigama ne postoji ni jedno jedino verodostojno i nedvosmisleno svedočanstvo u istorijskim izvorima o Milošu Obiliću. Čovek najverovatnije nije ni postojao. Neki istoričari tvrde da pošto Obilić najverovatnije nije postojao, već je plod epske poezije i simbol svetle tačke namučenog srpskog naroda, da je Murat poginuo u metežu bitke, jer on nije sedeo u svom šatoru i čekao vesti sa megdana, već se borio sa svojim podanicima.
Nekoliko cenjenih istoričara poput Aleksandra Solovjeva, Hansa Viznera, ili Dženi Votson čak kažu da je Kosovska bitka bila samo jedna od uobičajenih oružanih sudara u tom periodu i da nije bila ništa važnija od preostalih sedam koje su se dogodile. Isti autori kažu da je od tih sedam bitaka po svemu sudeći, tri dobila turska vojska, dok su tri završene u korist srpske vojske, a jedna je završena zapravo nerešeno (bitka na Sitnici – 1382.).
Jabuka i Njutn
Njutn baš nikada nije spomenuo nikakvu jabuku, o kojoj priča ceo svet, uz tvrdnje da je smislio svoj zakon pošto mu je ona pala na glavu. Zapravo je ceo mit sa jabukom smislio Džon Konduit nekih 60 godina kasnije, koji takođe nije tvrdio da je Njutna udarila jabuka u glavu, već da je on samo posmatrao kako ona pada, i u tom trenutku mu je sinula ideja o velikom zakonu.
Kolumbovo otkriće Amerike
U 15. veku je malo ko verovao da je Zemlja okrugla. Čak ni crkveni inkvizitori nisu spaljivali ljude zbog toga. Inače, prvu teoriju o Zemlji kao lopti je osmislio još Pitagora u Antičkoj Grčkoj. Zapravo, Kolumbo je koristio navigacione tehnike koje se zasnivaju na činjenici da je Zemlja okrugla. Takođe Kolumbo nije prvi otkrio Ameriku a uz to nikada nije ni kročio nogom na kopno, pošto je uglavnom bio na ostrvima Bahama i Kariba.
Krivac za ovu zabludu je šaljivdžija po imenu Vašington Irving, koji je napisao novelu o Kolumbu 1838. A onda svi su poverovali u njegove avanturističke priče.
Ajnštajn je bio veoma loš matematičar
Istina je takva da je Ajnštajn bio fantastičan matematičar. Sa 12 godina je bio bolji nego što ćete vi ili bilo ko koga znate ikada biti. Toliko je dobro znao aritmetiku da je smatrao da ga škola usporava. Čak je i držao predavanja kao tinejdžer.
Inače, ova dezinformacija je prvobitno objavljena u rubrici „Verovali ili ne” još 1935. godine. I ljudi su poverovali.
Izvor: Kurir