Mirna je letnja noć. Put poluprazan. Tu i tamo projuri neki automobil. Tročlana porodica putuje iz Vinkovaca prema Banjaluci. Otac vozi, majka i ćerka pokušavaju da spavaju.
"Kao da je bilo danas. Oko 23 sata otac je naglo zakočio. Zaustavili smo se uz škripu guma. Ispred nas na autoputu je ležao jastuk. U njemu je bila beba. Čuo se dečji plač" govori Vinkovčanka koja je te 1978. imala osam godina. Otac je ugasio motor, ali ostavio je upaljena svetla farova. Izašao je iz automobila i polako je koračao prema jastuku. Sagnuo se da ga podigne...
"Nestao je. Jastuk i beba u njemu jednostavno su nestali. Otac se vratio u automobil. U tišini smo nastavili putovanje. Tek nakon nekoliko kilometara otac je majci i meni rekao da o tome ne smemo nikome da pričamo" prisetila se Vinkovčanka, koja je još nekoliko puta na tom delu puta kraj Nove Gradiške čula dečji plač.
U zapisniku s jedne od mnogobrojnih nesreća na tom delu žena koja je skrivila sudar, sudskom je veštaku rekla da ne zna zašto je i kako izgubila kontrolu nad vozilom. Nakon pomnog pregleda automobila mehaničar je utvrdio da je otpao šraf na uređaju za upravljanje. Da bi se taj šraf izbio, potrebno je po njemu udarati teškim čekićem!
A vozač kamiona ispričao je kako je nasred puta ugledao ljude. Zaustavio se, izašao je iz kamiona, ali put je bio prazan.
"Nisam bio umoran. Vozio sam tek 100 kilometara na sat. Ali to nije prvi put. Ponovilo mi se to još jednom" rekao je. Drugi vozač tvrdi da mu se već nekoliko puta noću stvara utisak da vozi u suprotnom smeru te je jednom u panici zaustavio vozilo i umalo skrivio udes.
Iako službeno nije potvrđeno, većina stručnjaka (policija, projektanti, geodeti, stručnjaci) veruju da su tamo jaka magnetska polja. Većina koja je na toj deonici doživela nesreću izjavila je da ih je obuzela nekakva paraliza te da su bili vođeni nekom neobjašnjivom silom. Ima i onih koji veruju da se na tom ispod autoputa kreću podzemne vode, koje stvaraju magnetsko polje koje izlazi na površinu zemlje i jednostavno automobile vuče dijagonalno preko puta.
Zanimljiva je priča dvojice putnika koji su se vozili prema Zagrebu. Oni su rekli da su oko Nove Gradiške u gluvo doba noći, na deonici uz koju nema kuća niti drveća, pored puta primetili spodobu u crnom. Kad su joj se približili, ona je kročila na autoput, naglo su zakočili, dva puta su se okrenuli i stali na zaustavnom traku. Izašli su iz auta i otišli do mesta na kojem su videli spodobu, ali nikog nije bilo.
Žena koja hoda autocestom je udovica koja je večno bila u crnini. Prema legendi, raznim travama uspela je da nadživi nekoliko generacija svojih suseda...
Nije samo autoput kraj Nove Gradiške uklet. Stariji meštani sela Divoševci pored Slavonskog Broda sećaju se izgradnje ondašnjeg "Autoputa bratstva i jedinstva" između Beograda i Zagreba, koji je otvoren 1950. godine.
Videli su ono o čemu tad nisu smeli da pričaju. Zaprepastilo ih je to što pojedincima nisu bila sveta ni poslednja počivališta njihovih predaka. Graditeljima je bilo svejedno nalazi li se na trasi autoputa groblje, jednostavno su prelazili preko njega. Upravo zbog toga veliki broj saobraćajnih nesreća vežu se za "diranje u mrtve".
Izvor: Kurir