Danas u Srbiji sa HIV-om živi 1.808 osoba, podaci su Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”. Ove godine je registrovano 109 inficiranih osoba, 32 su obolele od side, dok je 14 osoba umrlo. Lekari tvrde da se sa HIV-om danas “normalno živi”, mada je saznanje da je osoba zaražena i dalje ogroman psihološki šok.
1. korak je Elisa test Ovaj test podrazumeva da se osobi izvadi krv iz vene i pošalje na analizu. Rezultat se dobija već sutradan. Ako je rezultat negativan, to je dovoljno. Ako je pozitivan, potrebno je da se uradi novi test, jer Elisa ponekad ume da da “lažno pozitivnu dijagnozu”. 2. korak za one koji su na Elisa testu bili pozitivni je Western blot test - Ovaj test je precizniji. Takođe se venski vadi krv koja se šalje na analizu. Rezultat se čeka nekoliko dana. Ako ovaj test pokaže da je neko HIV pozitivan, to je sigurna dijagnoza.
Kako za “Blic” kaže Đurica Stankov, koji živi sa HIV-om, pre devet godina otišao je na rutinsko testiranje na HIV i psihički je bio nepripremljen za loše vesti.
Svašta je nakon toga prošao. Zato je danas jedan od aktivista centra “AIDS Support”, koji je član i Evropske AIDS mreže.
Ovu organizaciju čine osobe zaražene HIV virusom, kojima je cilj da, kako kažu, razmenom ličnih iskustava podstiču mlade da se testiraju, redovno koriste zaštitu i promovišu zdrav stil života.
Danas se, sudeći prema statistici, sa HIV-om pacijenti dobro bore, pogotovo ako se bolest otkrije na vreme i pažljivo leči.
- Kod nas su ranije, od kad se postavi dijagnoza, u proseku bolesnici preživljavali samo godinu dana. Nova HAARD terapija koju primenjujemo od 1997. značajno je promenila sliku. Nova terapija omogućava da se imunosistem oporavi, a reč je o kombinaciji više lekova. Zato je HIV danas samo hronična infekcija koja ne ugrožava život - kaže prof. dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne bolesti.
Dr Danijela Simić, epidemiolog u “Batutu”, kaže za “Blic” da HIV obično daje simptome tek u poslednjem stadijumu, pa je zato neophodno da se ljudi testiraju preventivno kad nemaju nikakve simptome.
- Osobe koje u ranim fazama saznaju da su inficirane i leče se, imaju šansu da žive od 30 do 50 godina. Imaju normalan životni vek, mogu da rađaju decu. Međutim, ako je značajno narušen imunosistem, šanse su daleko manje - kaže dr Simić.
Veoma je važno da oni koji imaju virus HIV-a rađaju zdravu decu. Takođe, treba razlikovati pojmove HIV pozitivna osoba (HIV+) i osoba obolela od side. To su dve povezane, ali različite stvari. HIV pozitivna osoba je osoba zaražena virusom HIV, a kod osobe obolele od side je virus HIV-a došao do poslednje faze nakon koje nastupa smrt. Ako je neka osoba zaražena HIV-om, to znači da je ona HIV pozitivna, ali to ne znači da ona ima sidu.
Prvi slučajevi ove bolesti su opisani 1981. godine, od kada se ona naglo širi poprimajući svetske razmere. Godišnje se u svetu registruju milioni novoinficiranih, a među njima je veliki broj mlađih od 15 godina. HIV se prenosi seksualnim odnosom bez zaštite, transfuzijom zaražene krvi, kao i korišćenjem kontaminiranih igala.
- Strah koji sam osetio kada sam saznao da sam HIV pozitivan bio je strašan. Živeo sam, a svakog dana sam očekivao najgore. Još je teže bilo što su mnogi koje sam smatrao prijateljima, kad su saznali da imam virus, zbog predrasuda i neopravdanog straha za svoje zdravlje, prekinuli svaki kontakt sa mnom. Izgubio sam samog sebe, samopoštovanje i samopouzdanje. Krivio sam sebe za sve - priča Đurica Stankov, koji već devet godina živi s HIV-om.
Odeljenje za prevenciju side nalazi se u prizemlju zgrade sa ulazom iz Ulice braće Nedić br. 28. Odeljenje radi svakog radnog dana od 9 do 16. Namenjen je prvenstveno studentima beogradskih univerziteta, ali i svim osobama koji brinu da su bile u riziku da dobiju HIV iako nisu studenti.
Izvor: Blic