Početkom 19. veka cela Evropa je drhtala od snage jednog čoveka. Napoleon Bonaparta je pokorio skoro sve značajnije evropske države dominirajući kontinentalnom Evropom i ratujući sa skoro svim važnijim evropskim silama – od Britanije do daleke Rusije.
Za to vreme, daleko od svetskih događaja, jedan mali narod na Balkanu se borio za slobodu. Turska obest se više nije mogla trpeti i narodni vođa Srba, Karađorđe Petrović je 15. februara, na Sretenje 1804. godine, podigao veliki ustanak.
Gde se ove dve priče susreću?
Samo u jednom neobičnom događaju koji se zbio u Aspenu kod Beča 1809. godine.
Francuskog imperator pitali su da li je on najveći vojskovođa.
– Lako je meni biti veliki s našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je Crni Đorđe, njemu pripada slava najvećeg vojskovođe – odgovorio je Napoleon.
Ironično, upravo je Napoleon Bonaparta indirektno doprineo porazu Karađorđeve vojske i slomu Prvog srpskog ustanka. Naime, kada je francuski imperator napao Rusiju 1812. godine, ruska vojska koja je sa Srbima ratovala protiv Turaka. Rusi su zbog Napoleona bili prinuđeni da potpišu Bukureški mir koji su srpski ustanici odbili.
Bez velikog saveznika, Srbi su se odupirali još neko vreme, ali je do definitivnog sloma ustanka došlo 1813. godine. Karađorđe i još neke narodne vođe su prebegle u Austriju.