Vlakna su deo biljaka koji telo ne može svariti, što znači da ih krvotok ne apsorbuje. Od dve vrste vlakana – nerastvorljivih (ne rastvaraju se u vodi) i rastvorljivih (rastvaraju se u vodi) – rastvorljiva su najvažnija za zdravlje srca.
Ishrana siromašna zasićenim mastima i holesterolom, a bogata voćem, povrćem i žitaricama koje sadrže neke vrste dijetalnih vlakana, naročito rastvorljivih, mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Viskozna rastvorljiva vlakna, kakva se nalaz u ovsu i ječmu, pomažu u snižavanju ukupnog i “lošeg” holesterola.
Nerastvorljiva vlakna takođe smanjuju rizik od srčanih bolesti kod osoba koje su u visokom riziku od tih zdravstvenih problema.
Mnoge vrste biljne hrane sadrže više vrsta oba tipa dijetalnih vlakana, ali ćete viši nivo naći u namirnicama poput ovsa, graška, pasulja, šargarepe i citrusa.
Nerastvorljiva vlakna možete naći u prerađevinama od pšenice, jabukama i karfiolu.
Međutim, regulisanje holesterola nije jedini razlog zbog kog su vlakna dobra za vaše zdravlje.
Zahvaljujući njima osećaćete se sitije, jer neka vlakna za sebe vezuju vodu i tako bubre. Pošto se sporije kreću kroz creva, neće vam se jesti masne i slatke đakonije zbog uravnoteženog nivoa šećera u krvi.
Dnevna preporuka je da se dnevno unosi 25 grama vlakana za ishranu od 2.000 kcal. Međutim, procenjuje se da većina odraslih osoba unese samo polovinu.
Kako biste povećali vaš dnevni unos, planirajte unapred i trudite se da u svakom obroku unesete trećinu preporučene vrednosti uz užinu ili dve.
Izvor: B92