Fobije nisu samo posledica vlastite traume u detinjstvu već i traume koje su preživeli naši preci, tvrde naučnici sa američkog Univerziteta u Atlanti.
Prema njima, strah se prenosi generacijama mijenjajući DNK kod.
Strahovi koji su preci preživeli utiču na pojedince i njihovo ponašanje i zapravo su svojevrsno genetičko nasleđe.
Naučnici su miševe naučili da se boje mirisa trešnje i potom su proučavali reakciju dviju generacija potomaka. Čak se i potomstvo koje je začeto veštačkim putem ili nije bilo u istom leglu bojalo mirisa trešnje kao i njihovi preci, potvrdila je studija.
"Rezultati istraživanja pokazali su da je strah zapisan u genetičkom kodu i da ono što smo proživeli utiče na naše potomke bez obzira na to nastali oni veštačkom oplodnjom ili ne. Iskustva utiču na strukturu i funkcionisanje nervnog sistema, a to može pomoći u boljem razumevanju fobija, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja", objasnili su istraživači Dijaz i Resler.
Transgeneracijsko nasleđe postoji i naši doživljaji zaista menjaju način na koji geni rade, ali potrebna su dalja istraživanja kako bismo lakše razumeli neuropsihijatrijske poremećaje, napomenuo je profesor Vol Rajk.
Izvor: 24sata