Koliko volim kad mi legne plata, toliko mrzim kad moram da odem u banku. Ima jedna neudavača srednjeg doba i koja mi krv popije svaki put kada odem. Ali danas je izgleda taj dan kad sam od nje napravio bolju osobu i to pred širokim auditorijumom.
Kad sam lepo stao u red i bio fin kakav sam i inače, ona je bila bezobrazna, na šta sam ja rekao
"Gospođo, stvarno nema potrebe da budete toliko drski"
"Ja sam gospođica, nisam gospođa"
"Znam, ali nisam hteo da vam stajem na muku"
"Čisto da znaš, nisam se udavala zato što nisam htela"
"Da, i ja se šišam na kratko zato što imam bujnu kosu."
Mislim, samo one olovke vezane u bankama govore o poverenju koje banka gaji prema klijentu.
Inače, evo imam ideju od milion dinara. Kupim pazarske farmerice od 1000-1200 dinara komad, onda ih lepo poređam na travnjek, pregazim ćaletovom kosilicom i tu potrošim malo benzina. I onda ih prodajem za 120 evra par - kao dizajnerske. A za one fleke od ulja, što ćaletu curi kosilica, mogu da kažem da je Karl Lagerfild pio crno vino kad je osmišljavao gde će koje farmerice ad iseče jer...nauka je to. I eto. Mislim to su unikati, ljudi se pecaju na to.
A, već su krenule reklame "Dočekajte Novu godinu u Barseloni za samo 499 evra. Eeej, bre. Za te pare ću da dočekam mart u beogradu. "
I da, hteo sam ovo da vas pitam - je l' i vi imate blagu aritmiju koja se javi svaki put kada na bankomatu pritisnete ono - upit stanja?