Jednostavnom eliminacijom industrijski prerađene i gotove hrane moguće je smanjiti unos natrijuma na zdraviju količinu, ali još važnije je kuhinjsku so zameniti morskom soli koja je zdravija i poželjnija u ishrani.
1. Kako se dobija?
Kuhinjska so se iskopava iz dubine zemlje, a kako bi se pročistila i dobila u obliku u kojem je kupujemo na policama prolazi niz industrijskih prerada pri čemu se uklanjaju brojni minerali, a dodaju aditivi.
Morska so dobija se prirodnim procesima isparavanja morske vode, pri čemu svi minerali ostaju očuvani u zrncima.
2. Od čega se sastoji?
Kuhinjska so čisti je natrijum hlorid čiji molekuli u telu snažno privlače vodu iz telesnih ćelija što izaziva dehidrataciju ćelija i time usporava vitalne funkcije organizma. U procesu hemijske prerade, rafinisana so gubi sve vredne minerale i njena izvorna struktura se uništava.
Morska so sadrži preko 80 minerala i elemenata u tragovima koji su važni za zdravlje organizma. Svi minerali dolaze u prirodnom obliku, jer kod isparavanja morske vode na dnu bazena ne ostaje samo natrijum hlorid, nego i sve prirodne krute materije koje su bile otopljene u morskoj vodi. Među osamdesetak različitih minerala, elemenata u tragovima, karbonata i sulfata, prisutni su i kalcijum, kalijum, brom, natrijum, mangan, magnezijum, jod, gvožđe i fluor.
3. Da li sadrži jod?
Kuhinjska so sadrži jod koji se smatra neophodnim elementom za održavanje raznih funkcija u telu zbog čega je ovoj vrsti soli dugo davano na važnosti. No jod je u ovom slučaju element dodan industrijskim procesom, a ne nalazi se kao prirodan sastojak soli.
Morska so jod sadrži u svojoj prirodnoj strukturi iako u manjim tragovima. No brojni stručnjaci ne smatraju manjak joda u morskoj soli nedostatkom nego ističu puno prirodnije unošenje joda u organizam i to konzumiranjem namirnica koje ga sadrže u većim količinama. Luk, morske alge, bundeva, tikvica, ananas, kruška namirnice su čijom konzumacijom zadovoljavamo potrebe tela za jodom.
Izvor: B92