Marija je rođena s deformacijom stopala, pa je važne situacije u životu morala da obavlja u patikama.
Ljubomorna na sve devojke koje su na maturu i venčanja išle u štiklama odlučila je da amputira nogu i stavi protezu kako bi mogla da nosi visoke potpetice.
- Kada su mi rekli da nikada neću moći da nosim štikle i da moram da odustanem od svog sna da se bavim modom bila sam očajna. Specijalista je pogledao u moje lice i predložio mi drugu opciju - amputaciju noge. Moja majka bila je užasnuta - kaže Marija (20), koja je odrasla na Long Ajlendu.
Rođena je s deformacijom pa joj jedno stopalo nije bilo dovoljno razvijeno. Kao dete nije imala problema, no kako nije odmah operisana, problemi su se javili kasnije. Stopalo je s vremenom postalo sve zakrivljenije pa je u školi ćopala zbog čega su ju maltretirali i rugali joj se.
- Oponašali su me i izrugivali se. Učlanila sam se u hokejaški tim i navijačice, ali bol je bio nepodnošljiv. Bilo me toliko sramota da sam odustala od škole pa su me podučavali kod kuće. Najgore mi je bilo što sam na maturu morala u patikama - priča nesrećna devojka.
Oduvek su joj, kaže, moda i cipele bile fetiš.
- Moje prijateljice bile su prekrasne u svojim štiklama. Mama mi je pomogla da izaberem lepe patike ali svejedno sam bila jako ljubomorna - priznaje.
- Odluka o amputaciji bila je najteža koju sam ikada donela i još uvek se budim pitajući se gde mi je noga. Ali, ne žalim. Amputacija mi je dala šansu da imam život kakav sam oduvek želela - kaže Marija.
Iako je prošla nekoliko operacija, stopalo je i dalje bilo problem. Odlučila se za drastičan potez.
- Ključan trenutak je bio kada je moj omiljeni dizajner Aleksandar Mek Kvin ručno izradio dve proteze za bivšu atletičarku Ejmi Malins koja je ostala bez obe noge - kaže Marija.
U junu 2009. amputirali su joj levu nogu. Nekoliko meseci kasnije od majke je za Božić dobila svoj prvi par potpetica. Sada se bavi dizajnom cipela i odeće...
Izvor: pressonline