Uhapšen u avgustu 62. a oslobođen u februaru 90. Nikog nije opljačkao, povredio, ubio, naprotiv, borio se protiv sistema koji je zakonski pobio 21.000 svojih političkih protivnika.
Mendela se borio protiv sistema u kojem je prosečan ljudski vek bio 38 godina. Da biste shvatili kakav je život bio tokom režima aparthejda, danas, dvadeset godina kasnije, prosečan životni vek u Južnoafričkoj Republici je 64 godine. Da biste shvatili užas aparthejda, znajte da danas od hiljadu novorođene dece umre 55, a tokom aparthejda je umiralo 180.
Borio protiv sistema koji je ozakonio rasizam, sistema koji je zlostavljao, zatvarao i ubijao svoje građane, samo na osnovu razlike u boji kože. Mendela i njegova porodica su veći deo života proveli kao žrtve nasilnog, nepravednog političkog sistema bahatih moćnika podržanih od strane Holandije i Engleske.
Sećanje na Nesona Mendelu ne može biti propraćeno njegovim slikama sa Vitni Hjuston ili slikom kako dodeljuje pehar pobedniku na svetskom ragbi kupu, kako to vole da danas urade mediji.
Sećanje na Mendelu je sećanje na užasan zločin koji mu je učinjen, zločin prema čitavom njegovom narodu, sećanje na tri decenije koje je proveo u zatvoru, zato što je proglašen krivim zbog borbe protiv ubica i zlostavljača.
Aparthejd je iza sebe ostavio prirodno prebogatu zemlju u rasulu i bedi, u krvavim etničkim sukobima, mladost zaraženu HIV-om i tuberkulozom, siromaštvom koje je odličan temelj kriminalu svih vrsta.
Aprthejd je bio sistemski zločin, kao što je bio i Holokaust.
Godine 1994. Mendela je postao prvi predsednik oslobođene Južnoafričke Republike. Tog 27. aprila 1994. godine milioni Južnoafrikanaca su satima stajali u redu da bi na prvim pravim demokratskim izborima izabrali svog predsednika.
Ne želim da se povodom smrti Nelsona Mendele sprdate sa lažnim tvitom lažnog tviter profila Ave Karabatić mamlazi.
Ne želim da se pišete RIP, da kačite njegove slike sa Vitni, pesme Mendela Day i Biko od Simpl Majndsa i Pitera Gebrijela.
Želim da budete besni.
Besni jer se Južnoafrička Republika još uvek nije oporavila od aparthejda. Besni na sve koji misle da vrede više zato što su se rodili sa ovom ili onom bojom kože, sa ovim ili onim državljanstvom, u porodici sa većim, manjim ili nikakvim bankovnim računom.
Budite besni na one koji kroz lik Nelsona Mendele pokušavaju da ublaže svoju krvavu, užasnu politiku. Besni na takozvani "institucionalini rasizam" i medije koji danas, praveći feštu od svake stvari vezane za čoveka koji je bio jedna od najvećih žrtvi tog sistema, ublažuju činjenicu da su vreme i mesto u kojem je živeo Nelson Mendela bili jedno od najgorih, najnasilnijih i najsramnijih u modernoj istoriji.