Iako je novi obiman izveštaj ove regulatorne agencije trebalo da da kompletno bude predstavljen javnosti 2020. godine, na zahtev evropske komisije, zbog kontroverznih napisa u javnosti, podaci o eventualnoj štetnosti aspartama su objavljeni ranije.
Od kada je ušao u široku komerciajalnu upotrebu u osamdesetim godinama prošlog veka, nekoliko medicinskih studija je dovodilo u pitanje njegovu sigurnost po zdravlje ljudi, a nakon istraživanja komisija je zaključila da ne postoje nikakvi pokazatelji da on na bilo koji način negativno utiče na zdravlje.
"Aspartam, koji se ponekad na pakovanjima pojavljuje obeležen i kao E951, kao i njegovi derivati, su sasvim sigurni za ljude pri trenutnom nivou izloženosti", piše u zaključku komisije.
Aspartam je otprilike 200 puta slađi od šećera, manje je kalorijske vrednosti i koristi se u proizvodnji hrane i bezalkoholnih pića, a preporučljive dnevne količine iznose 40 miligrama po kilogramu težine odraslog čoveka.
Jedini izuzetak, kod koga aspartam može izazvati posledice po zdravlje, jeste kod ljudi koji pate od genetske bolesti fenilketonurije, pa u tom slučaju treba voditi računa.
Za većinu ostalih proizvoda koji sadrže aspartam, bilo bi potrebna konzumacija izuzetno viskoih količina u toku celog života, kako bi se povećao rizik od pojave nekog zdravstvenog problema, sugeriše nalazi komsije
Doktorka Ališa Mortensen, koja je rukovodila istraživanjem saopštila je da je ovo do sada najobimnije istraživanje o tome da li ovaj veštački zaslađivač može imati neke posledice po zdravlje ljudi.
"Ovo je korak napred u jačanju poverenja potrošača sa naučnom potporom i dokaz o tome da se u EU strogo vodi računa o sigurnosti aditiva koji se koriste u ishrani ljudi", rekla je ona.
Izvor: B92