Svi ljudi koji me znaju ili koji me polako upoznaju znaju da se često bavim filozofijom. (I malopre sam tokom svoje prepodnevne katarze došao do interesantnog zaključka. Naime, žene se prema svojim partnerima ponašaju kao prema svojim kupatilima. Npr. vide i ono što drugii ne vide iako je kupatilo prosečnoh izgleda i kvadrature. One su u stanju da ga lepo srede, skockaju, ušarene ga, dodaju tri miliona sitnica koje kupatilo i ne primeti i samim tim ga učine lepšim i privlačnijim. Tj. izvuku iz njega taj njegov skriveni potencijal.
Mi muškarci, sa druge strane iammo sasvim suprotan pristup. Meni je npr. bitnod a kupatilo ispunjava svoju osnovnu funkciju. Da mogu da k***m, š***m, istuširam se, umijem, ne nužno tim redosledom. Nije nam bitno da li ima WC šolju sa padom ili sa kosinom, nije nam bitno da li ima kadu ili tuš kabinu, sve dok mi pomaže da ne smrdim baš toliko. Još kad bih mogaod a se tuđiram i da sedim na wx šolji u isto vreme - to bi mi bio san snova. E, ali ja sam svestan da je kupatilo ili ženu po mom merilu teško naći, tako da sam sasvim zadovoljan ovim što imam. Jer žene zaboravljaju jednu jako bitnu činjenicu, a to je da je to kupatilo bilo i biće usrano, sa ili bez Versaće pločica.