Šta jedemo ?

VAŠINGTON - Novi dokumentarac Roberta Kenera pod nazivom Food Inc. optužuje američku industriju hrane da je privredni monopolista koji, kako kaže, "tretira stoku nehumano i proizvodi genetički modifikovane useve sa đubrivom i otrovima za štetočine koje ugrožavaju ljudsko zdravlje i okolinu".

Filmi je obnovio ali i zaoštrio staru debatu između predstavnika prehrambene industrije za ishranu i branilaca potrošača o tome šta je sigurno za jelo a šta nije.

U novom dokumentarcu Roberta Kenera ’’Food Inc.’’, autor i novinar Erik Šloser opisuje američku industriju hrane kao "previše industrijalizovan monopol u kojem mali broj korporacija proizvodi 80 odsto onoga što jedemo.

Šloser takođe tvrdi da je hrana u ovim korporacijama podrgnuta intenzivnom procesu zbog čega je puna hemijskih aditiva i nije zdrava u odnosu na prirodnu hranu.

Mnogi drugi autori koji se bave istom temom iznose slične argumente.

Filmi pokazuje kako se stoka veštački goji uz pomoć visoko koncentrisanog prerađenog kukuruza i podseća nas da krave nisu evoluirale hraneći se kukuruzom.

Prema Kenerovom dokumentarcu, živina takođe jede hranu koja je puna hemikalija da bi bila ugojena i što pre spremna za prodaju, film nam pokazuje i prenatrpane i prljave živinarnike i mesta za ishranu stoke koja su pogodna za pojavu smrtonosne koli bakterije.

"Dakle, ako jedna krava dobije bakteriju, i druge će  je dobiti" - upozorava Šloser.

Dženet Rajli, predstavnica za javnost američkog Institututa za meso u Vašingtonu, izjavila je Glasu Amerike da industrija radi po sigurnosnim normama i da koristi čiste objekte, sterilisanu opremu i odobrene antibiotike.

"Mislim da je film karikatura industrije koju poznajem jer ona nije pravilno predstavljena javnosti. Pokušali su da okrive prehrambenu industriju kroz neke usputne priče i neuobičajene postupke", tvrdi Rajlijeva i dodaje da industrija mesa danas proizvodi sigurnu hranu sa pristupačnim cenama za populaciju koja raste.

Filmi upozorava da se stoka na industrijskim farmama uzgaja u nehumanim uslovima i na veoma malom prostoru.

Karolajn Smit Dival, direktorka za bezbednost hrane u Centru za društveni interes, slaže se sa ovom izjavom.
"Većina hrane koju konzumiramo u SAD je potpuno bezbedna", tvrdi ona.

Ali i skreće pažnju da je hrana koja se lokalno uzgaja svežija, da brže dolazi na naše trpeze, da je boljeg ukusa i da iz prve ruke možemo da saznamo kako se proizvodi.

Poljoprivrednik Džejms Born iz okruga Kalvert u Merilendu, prodaje svoje proizvode na pijaci u Aleksandriji, u Virdžiniji.

"Imam prisan odnos sa svojim mušterijama. Uvek su dobrodošli da vide šta radim. Takođe imam i stažistu a sve ostalo je porodični posao. Moja porodica poseduje farmu od 1690. godine. Posao je težak ali ga volim", objašnjava Born.

Potrošači ga takođe vole. Mlada žena koja se zatekla na pijaci kaže: "Kupujem zbog ukusa, atmosfere, i zato što znam od koga kupujem hranu i kako oni uzgajaju piliće i hranu. Divno je..."

Ali sveža hrana koja se lokalno uzgaja na malim imanjima zahteva više rada i više novca da bi se iznela na tržište u odnosu na hranu koja se standardno proizvodi na udaljenim ogromnim posedima. Da li je onda potrošač u boljem položaju?

"Ova vrsta poljoprivrede je sve popularnija. Ali ljudi koji traže pristupačne cene i koji se bore da sastave kraj sa krajem takođe treba da imaju izbor", smatra Dženet Rajli.

Međutim, Kerolajn Dival kaže da potrošači imaju pravo da znaju odakle im hrana dolazi. "Ne možete da iznesete na tržište hranu koja se uzgaja na farmi a proizvodi u fabrici. Morate da budete pošteni u pogledu onoga što prodajete", upozorava Dival.

I to je glavna tema novog dokumentarca Roberta Kennera ’’Food Inc.’’, koji kritikuje američku industriju hrane i nastavlja debatu o njenom kvalitetu i sigurnosti.

 (FoNet)