U kineskoj i uopšte narodnoj medicini Istoka, koren omana ima poseban, gotovo kultni značaj. Odlično je sredstvo protiv slabe cirkulacije, a istovremeno čisti i krvotok i celokupni organizam od nagomilanih otrova ili tvrdokorne sluzi
Oman (veliki koren) trajna je, često i preko dva metra visoka biljka, karakterističnih srcolikih listova i žutih cvetova skupljenih u velike glavice. Njegova pradomovina je centralna Azija, odakle se raširio po celoj Evropi, naročito na Balkanu. Tipična je biljka nizije, gde kao korov raste uz obale reka i potoka, duž saobraćajnica i u blizini oranica. Njegova lekovita svojstva visoko se cene u zemljama Zapadne Evrope, gde su kultivisane sorte veoma često sastavni deo bašta i okućnica.
Za lekovite svrhe skuplja se kompletan, razgranat korenov sistem dvogodišnjih ili trogodišnjih biljaka, tokom cele jeseni. Koren se očisti od zemlje i nadzemnih delova, uzduž prepolovi (ili seče na kolutove) i suši u tankom sloju u hladu i na promajnom mestu. Svež koren ima jak, aromatičan miris i oštar i neprijatan ukus koji se gubi tokom procesa sušenja. Koren sadrži eterično ulje sa heleninom, alantolnu kiselinu, kamfor, smolu, azulen, pektin, vosak i nešto gorkih materija. Sa stanovišta zdravlja najvažnije je što veće prisustvo dragocenog inulina, kojeg tokom jeseni koren može da sadrži i do 45%.
Kao mast za spoljnu upotrebu: leči sve vrste lomova, naročito u slučaju naprsnuća ili kidanja mišićne mase. Priprema se tako što se dobro očišćen i sitno iseckan svež (ili sušen) koren kuva u nešto vode sve dok se ne dobije gusta kaša. U još vrelu masu umeša se ista količina kvalitetne svinjske masti i masa procedi direktno u teglicu u kojoj će se čuvati. Obolela mesta se premažu mašću i uviju zavojem.
Omanovo vino: jedno je od najboljih prirodnih sredstava za obnavljanje i jačanje krvi i čitavog organizma, popravak apetita i oslabelog želuca. Otuda je obavezni deo jesenjih kura za čišćenje organizma i dragoceno pomoćno sredstvo rekonvalescentima, naročito onima koji se oporavljaju posle teške bolesti ili komplikovane operacije. Priprema se tako što se 40 g svežeg i dobro opranog korena prelije sa 50 grama 80%-og vinskog alkohola (dobija se destilacijom vina) i ostavi 24 časa da odstoji. Zatim se masa umeša u litar kvalitetnog belog vina i ostavi 3–4 dana (na suncu ili umerenoj temperaturi), potom procedi i dobro istisne kroz lanenu krpu. Konzumira se po čašica (za rakiju) pre glavnog dnevnog obroka.
Čaj: ima takođe široku primenu protiv šećerne bolesti, slabosti želuca i slabog varenja, zapaljenja bronhija, prekomerne sluzi, katara u crevima i organima za disanje, dijareje, žutice, bledila, anemije, kao i za čišćenje i jačanje krvi i izbacivanje nagomilane vode u organima. Priprema se tako što se pola čajne kašičice sitno iseckanog, sušenog korena prelije šoljom ključale vode. Dnevno se konzumiraju 2–3 šolje nezaslađenog čaja. U slučajevima kada se čaj primenjuje protiv prekomerne sluzi disajnih organa, anemije i za opšte jačanje organizma može se zasladiti čajnom kašičicom meda. Redovnom konzumacijom u dužem periodu čaj eliminiše sve probleme pri mokrenju.
Čajna mešavina protiv velikog kašlja, bronhijalnog katara, kao i grudnog katara pušača izvanredna je čajna mešavina jednakih delova korena omana, baštenskog tamjana, lista koprive i plućnjaka. Priprema se po prethodnom receptu i zaslađuje čajnom kašičicom meda.
Tinktura: protiv nedostatka apetita, slabosti želuca i za eliminisanje prekomerne sluzi u organima za disanje. Prvo se pripremi lekovita mešavina od po 50 g sitno iseckanog sušenog korena omana i kore naranžde, 30 g kičice i 20 g pelina, zatim umeša u litar i po jake prirodne rakije (60%), najbolje komovice. Masa se ostavi 10–12 dana na umerenoj (sobnoj) temperaturi, zatim procedi i dobro istisne. Konzumira se 15–20 kapi (na kocki šećera ili u supenoj kašiki vode), uvek pre jela.