Žrtve koje pak nemaju novac za ovakav pregled odlaze u GAK Narodni front, gde dobijaju osnovnu medicinsku pomoć koja ne uključuje testiranje na HIV ili polno prenosive bolesti, kao ni kontraceptivne pilule koje inače koštaju oko 1.200 dinara.
I dok u Ministarstvu prosvete, u čijoj se nadležnosti nalazi ova ustanova, kažu da će pokušati da nađu rešenje za ovaj problem, u ministarstvima zdravlja i pravde navode da oni nisu adresa za ovo pitanje.
Ministar prosvete Tomislav Jovanović kaže za Danas da će uskoro inicirati sastanke sa ostalim predstavnicima iz Vlade kako bi se ovaj problem rešio.
"Upoznaću dekana Medicinskog fakulteta sa ovim, uz spremnost da iniciram sastanak sa ministrima zdravlja i pravde u vezi sa ovim pitanjem, kako bi pronašli najbolje rešenje koje će biti regulisano na nivou Srbije, a ne samo u Beogradu", kaže Jovanović.
Na drugoj strani, u ministarstvima zdravlja i pravde smatraju da to što žrtve silovanja plaćaju pregled da bi dobile jak dokazni materijal nije njihova nadležnost.
Odredbom člana 61 Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da se osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeđuje zdravstvena zaštita koja obuhvata utvrđivanje zdravstvenog stanja osiguranog lica po zahtevu drugih organa, na primer sudova, u krivičnom, pretkrivičnom postupku, kažu u Ministarstvu zdravlja. Na pitanje da li će uputiti neku inicijativu da žrtve ne plaćaju pregled, kao i da li se ovaj problem može prevazići izmenom postojećih zakona, nismo dobili odgovor.
Istovremeno, u Ministarstvu pravde navode odredbe Zakona o krivičnom postupku po kojima se pregledi na koje žrtve uputi tužilac ne plaćaju. U ovom ministarstvu takođe „apeluju na sve - od policije, preko tužioca do sudija, da obrate posebnu pažnju kada rade na predmetima silovanja“.
"Iako se pregledi koje tužilac traži ne plaćaju, u praksi se pokazalo da tužilaštvo na pregled upućuje žrtve samo ako se radi o teškim telesnim povredama. U ostalim slučajevima policija ih šalje u GAK „Narodni front“ i dokazi koji se prikupe tokom pregleda šalju se tužilaštvu", kaže Vanja Macanović, advokatkinja Autonomnog ženskog centra, koji pruža podršku žrtvama silovanja.
Pored toga što pregled u GAK-u može biti ponovno traumatizovanje žrtve koju neretko, dok je još uvek u stanju šoka, šalju od lekara do lekara, dokazi koji se na ovaj način obezbeđuju slabiji su u odnosu na dokaze dobijene na Institutu za sudsku medicinu.
"Dokazi dobijeni na Institutu obuhvataju biološke tragove, detaljan opis povreda, što često nedostaje kada pregled rade kliničari jer je njihova specijalnost drugačija, zatim fotografije povreda koje se kasnije koriste na sudu jer se povrede posle nekog vremena povlače", objašnjava Đorđe Alempijević, sudski veštak.
On ističe da je posebno bitno „da pregled u ovakvim slučajevima bude standardizovan i da se radi po određenom protokolu koji na jednoj strani obezbeđuje zaštitu žrtve od dodatne traumatizacije, a na drugoj donosi dokaze zarad zadovoljenja pravde“.
Pitanje čija je nadležnost to što žrtve moraju da plaćaju za dokaze koji ne samo da olakšavaju put do pravde već i sklanjaju silovatelja sa slobode tako da ne može ponoviti krivično delo, ostaje bez odgovora. U međuvremenu u Srbiji, koja je u oktobru potpisala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, žrtve silovanja ostaju bez zaštite države.
Od istražnog postupka, preko sudskog procesa do oslobađanja silovatelja nakon tri-četiri godine zbog „dobrog vladanja“ ostaje pitanje u čijoj je nadležnosti pravda i zaštita žrtve.
Izvor: Danas, B92
Ilustracija, Foto: Beta