Uf, sve me živo boli. Glava, noge...preterao sam sa pivom. J*** ga, šta ćeš. Stigle me godine. Mada, kad smo već kod toga, uvek sam hteo da upoznam nekoga ko pije bezalkoholno pivo. Mislim, zanima me taj mentalni sklop, kao i sam proces u mozgu koji rezultuje mišlju da kupiš i popiješ to.
- Hm, žedan sam. Ali ne bih vodu, kupiću pivo od koga ne možeš da se napiješ.
To je kao pornić na radiju - nema ama baš nikakvu poentu.
Čitam sad neku studiju gde piše da smo najproduktivniji između 35. i 44. godine. Pa da, realno, to je to vreme kad čovek kod nas dobije prvi posao i odseli se od keve i ćaleta.
Realno, tolika smo beda postali od države da samo čekam da neko uđe u pekaru. Prodavačica kaže izvolite, a čovek kaže "neka, hvala. Samo razgledam."
Prebacuju mi npr. ljudi zato što dosta pričam. Meni će na nadgrobnom spomeniku da piše ''O svemu je imao mišljenje a nizašta nije bio kompetentan.''