Alvirović dodaje da postoje tri pravila u uslovima smanjene vidljivosti.
"U uslovima magle je najvažnije smanjiti brzinu. Kao drugo, izuzetno je važno da je u uslovima smanjene vidljivosti signalizacija na automobilu ispravna. Ukoliko to nije slučaj veoma je opasno biti učesnik u saobraćaju. Kao treće i veoma važno je to da, ukoliko vozač usporava, a to naročito važi u uslovima smanjene vidljivosti, neophodno je da tada upali sva četiri pokazivača pravca kako bi sugerisao da smanjuje brzinu, ili da se ispred njega nešto dešava", ukazuje Alvirović.
Prema njegovim rečima, u uslovima smanjene vidljivosti treba izbegavati bilo kakvu promenu pravca, kao što je preticaje, čak i na auto-putu.
"Po pravilu, sa maglom dolazi i klizav kolovoz. Ukoliko vozač poveća brzinu makar za 10 kilometara na sat, zaustavni put se u uslovima klizavog kolovoza povećava i do 30 metara. Zato je neophodno smanjiti brzinu u ovakvim uslovima. Koliko se god neka pravila činila nebitna ili banalna, njihova primena može da spase glavu", napominje urednik SAT-a. Dodaje da je na našim putevima neophodno ugraditi treptače koji bi upozoravali vozače da nailaze na zonu smanjene vidljivosti.
"Nažalost, nije retkost da se o magli vozi brže nego što je optimalno. U Nacionalnoj vozačkoj akademiji ogromnu pažnju pridajemo načinima na koji način vozač treba da izbegne prepreku, odnosno uči se da refleksna reakcija veoma često nije pravilna. Takođe, vozači se uče da drže odstojanje i da shvate šta znači brzina", zaključuje Mirko Alvirović.
Izvor: Kurir