- Šta su za vas dobra stara vremena?
Prva asocijacija su mi neka prošla vremena kada smo bili bezbrižni. I tada se radilo, nije da nije. Zarada nikada nije bila laka. Sedamdesetih i osamdesetih sam živeo u Sarajevu i sećam se da su i tada roditelji nekih mojih prijatelja odlazili u inostranstvo, najčešće u Libiju ili Maleziju, kako bi zaradili novac i obezbedili bolju budućnost za svoje porodice. I onda su ljudi imali svoje probleme, ali je postojao sistem i, čini mi se, više sigurnosti za pojedinca.
Sa godinama shvatimo da smo ograničeni vremenom i mogućnostima i počinjemo da biramo prioritete. Ja nisam od nerealnih i neumerenih nostalgičara. Shvatam da je to bilo ekonomski neodrživo.
Miloje sa prijateljima na radnoj akciji 1982. godine
- Jedna od prvih asocijacija na prošla vremena i mlade su radne akcije. One su bile i glavni povod za naš razgovor. Na kojim radnim akcijama ste učestvovali?
Bio sam na dve radne akcije – 1982. i 1983. godine. Prva radna akcija je bila u Sloveniji kada smo kopali kanale za seoske vodovode. Druga je bila u Kragujevcu. Bilo je pravilo da se ide u neku drugu republiku bivše SFRJ. Prijavljivali smo se preko Saveza omladine u opštinama u kojima smo živeli. Donja starosna granica za odlazak na ORA-e bila je 15 godina. Bilo je, naravno i starijih akcijaša. Devojke su radile lakše poslove, a mi muškarci teže.
- Kako je izgledao jedan dan na radnoj akciji?
Dan je započinjao buđenjem, postrojavanjem i gimnastikom. Onda se išlo na rad. To je trajalo nekih 5-6 sati, a onda smo išli na ručak nako čega smo imali razne radionice. Tako sam na jednoj radnoj akciji naučio sito štampu koja mi je kasnije donela i prvu zaradu (štampao sam majice sa različitim printovima), a onda se posao dalje razvijao. Mogu da kažem da je znanje sa radne akcije u velikoj meri odredilo moju kasniju poslovnu sudbinu.
Tu je naravno bilo i muzike, nastupa raznih pozorišnih trupa, ali i letnjih ljubavi.
- A prijateljstva?
Naravno. Na radnoj akciji sam upoznao sjajne ljude iz drugih ex-YU republika. Sećam se nekih prijatelja iz Velenja. Kasnije smo se i obilazili. Ne idealizujem prošla vremena, ali imala su ona svoje dobre strane. Sa nekima od tih ljudi sam i danas u kontaktu zahvaljujući društvenim mrežama.
- Pomenuli smo muziku. Danas često kažemo da je ona nekada bila mnogo bolja nego danas. Šta ste slušali tada?
Moje društvo je tada slušalo Pink Flojda, Dorse, Cepeline, EKV...Sve je to muzika koja i danas spada u sam vrh umetnosti.
- U poslednje vreme se često govori o proizvodima i brendoima iz nekih prošlih vremena. Koji su to proizodi kojh se rado sećate, a više ih nema?
Stare vinil ploče. Bio sam zaluđenik za muziku, a tada si bio faca ako si imao ploče Paket aranžmana ili Discipline kičme.
Miloje na radnoj akciji
- Kakvi su mladi ljudi danas?
Mladi su danas svesniji da sami moraju da rade i da više ne postoji sigurnost. Ne postoji posao na kome ćeš dočekati penziju...
Oni žele da se iskažu, samo što se to danas zove aktivizam. U stara vremena to je organizovala država, a danas to rade sami pojedinci. Navešću primer sopstvene firme. Partner sam sa trojicom momaka koji već godinama rade sami. Oni ne sede i čekaju. Oni rade.
- Koje su to pozitivne stvari iz današnjih vremena koje smatrate da će neke buduće generacije ubrajati u stara dobra vremena u budućnosti?
Startup-ovi su prva stvar koja mi pada na pamet kada pričamo o pozitivnim stvarima za budućnost. Danas su mladi spremni da se bore, da uče, da rade na sebi... Okupljanje oko neke ideje i zdrava aktivistička scena su dobar osnov za sve. Samo neke od stvari ovog tipa koje bih naveo su "Pet friendly", zatim "Solidarna klopica", momci koji sakupljaju hranu za beskućnike...