Iako iz Ministarstva finansija poručuju da će novo oporezivanje doneti minimalno poskupljenje, zvanična statistika ukazuje da već sada nemamo dovoljno za prosečnu potrošačku korpu.
Hleb i mleko ostaju namirnice koje država minimalno oporezuje, ali taj minimum skočio je sa 8 odsto na 10 odsto. Toliko je od 1. januara povećan PDV na osnovne životne namirnice a to, između ostalog, uključuje.
- hleb i mleko
- brašno, šečer i ulje
- sveže i smrznuto voće i povrće
- meso, riba i jaja
- lekovi uključujući i one za životinje
- đubrivo i hrana za stoku
- udžbenici i dnevne novine
U Vladi kažu da su primorani da podizanjem poreza pune državnu kasu i nadaju se da će trgovci ipak zadržati stare cene. U najvećem lancu prodavnica u Srbiji kažu da će to i učiniti, bar u januaru.
"Delez Srbija neće u toku januara povećavati cene. a nakon tog perioda mi ćemo doneti dalju odluku o tome. kada smo doneli odluku o tome imali smo na umu pomoć našim potrošačima tokom ovog poslovično najdužeg meseca u godini", kaže Jelena Knežević Vlahović iz Deleza Srbija.
Ministar finansija Lazar Krstić je ranije procenio da će zbog povećanja stope PDV potrošačka korpa od 65.000 dinara biti skuplja za 450 dinara.
U prosečno potrošačkoj korpi koju su državne institucije formirale nalaze se svi troškovi koje jedna prosečna tročlana porodica, po mišljenju institucijaima. Tu su računi za struju, izdaci za prevoz kao i hrana. Sada i zvanična statistika potvrđuje da je za kupovinu jedne prosečne potrošačke korpe potrebna jedna i po prosečna srpska plata. Ono čega se prvo odričemo je hrana.
Odlazak u prodavnice nam nažalost neće biti ništa lakši ni u 2014. I u nadležnom ministrastvu su svesni da kupovna moć pada iz godine u godinu.
"Realno je manje za nekih 8,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu i naravno da je to glavni pokazatelj pada standarda. Znači kupovna moć je glavno merilo kako se meri standard stanovništva. i ako se samo ti pokazatelji uzmu u obzir onda mi vidimo, što bi rekli, gde smo", kaže Dragovan Milićević, državni sekretar Ministarstva trgovine
Ipak, nije svejedno gde živite i radite. Kupovnu moć iznad proseka tradicionalno imaju Beograđani, Novosađani, Pančevci i Kragujevčani ali čak ni oni nisu u stanju da kupe sve što bi trebalo da napuni prosečnu potrošačku korpu.
Izvor: B92