Istina je da ljubomora može da postoji samo kada nekoga volimo, pa se plašimo da će nam tu ljubav neko ukrasti. Ali, budite sigurni da ljubomora nije dokaz ljubavi i da je u vezi prihvatljiva samo mala doza takvih osećanja. Ljudi često znaju da kažu: "Ako je ljubomoran, onda mu je stalo do mene. Međutim, to nikako nije ljubav, to je posesivnost", kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević. On objašnjava da u vezi postoje dve vrste ljubomore: racionalna i iracionalna i da moramo da znamo da prepoznamo razliku između njih.
Ljubomorna osoba često ne veruje da je partner voli, ma koliko joj pokazivali ljubav, ona je ne vidi. Ljubomoran partner će vas pratiti, čitati poruke u telefonu i tragati za dokazima da imate drugog, a sledeći korak su zastrašivanje i pretnje, navodi psihoterapeut.
"Racionalna ljubomora javlja se u situaciji (koja najčešće uključuje uplitanje treće osobe) koju procenjujemo kao ugrožavajuću za vezu u kojoj se nalazimo. Ova situacija se ne doživljava kao fatalna i nepodnošljiva, već kao frustrirajuća i ugrožavajuća i normalno je da to pokušamo da sprečimo na društveno prihvatljiv način, znači bez pretnji i ponižavanja. Iracionalna ljubomora, s druge strane, podrazumeva strah, bes i opsesivno razmišljanje o tome gde je partner i sa kim", objašnjava dr Milivojević, i savetuje da iz veze pune ljubomore treba što pre izaći, jer u suprotnom dajete neku vrstu dozvole partneru ili partnerki da nastavi tako da se ponaša.
"To nije intenzitet ljubavi, nego zavisnost, a nijedna zavisnost nije dobra. Moramo da shvatimo da odrasli ljudi mogu da budu bez osobe koju vole. Ljubav podrazumeva da shvatimo da je ta druga osoba izabrala da bude sa nama i da, takođe, ima prava i da ode", kaže dr Milivojević.
I na najmanji znak nasilja treba otići. Ne smete verovati obećanjima da će se partner promeniti, jer će pre ili kasnije ponoviti isto", ističe dr Milivojević.
Izvor: 24sata