Godina za nama obeležena je mnogobrojnim kriminalnim aferama i započinjanjem brojnih sudskih postupaka čiji su glavni akteri ljudi iz javnog i političkog života. Pred „licem pravde“ našli su se nekadašnji ministri, pripadnici pojedinih političkih partija, direktori, vlasnici preduzeća, državni službenici, koje nadležna tužilaštva terete za privredni kriminal. Svi oni će tek morati da dokazuju svoju nevinost. Međutim, prethodna godina ostaće upamćena baš po tome što su pojedini veliki procesi, oko kojih se dizala još veća prašina, okončani oslobađajućim presudama za veliki broj optuženih.
Poslednja u nizu bila je odluka Apelacionog suda kojom je potvrđena oslobađajuća presuda u aferi „Zrenjanin“. Zbog nedostatka dokaza krivice je oslobođen Goran Knežević, nekadašnji gradonačelnik Zrenjanina i bivši ministar poljoprivrede, koji je sa saradnicima bio optužen za malverzacije prilikom dodele gradskog građevinskog zemljišta u periodu od 2006. do 2008. godine.
Početkom jula, Apelacioni sud je potvrdio i oslobađajuću presudu izrečenu Mariji Rašeti Vukosavljević, bivšoj ministarki telekomunikacija, koja je sa još šest osoba pred sudom odgovarala zbog navodnih malverzacija prilikom rekonstrukcije Terminala 2 i VIP salona na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“, 2003. i 2004. godine. Posle osam godina od započinjanja glavnog pretresa, sud je u prvom stepenu utvrdio da za to ne postoje dokazi, da nije naneta šteta aerodromu, kao i da će od tog posla aerodrom imati dobit u dugom vremenskom periodu. Sve to prihvatio je beogradski Apelacioni sud.
Tačku na dugogodišnji sudski proces u aferi „Pancir“ stavio je Apelacioni sud u Novom Sadu, koji je potvrdio presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu kojom je Mile Dragić, direktor i vlasnik „Proizvodnje Mile Dragić“ oslobođen.
Prošle godine sudije Apelacionog suda u Beogradu donele su identičnu odluku u odnosu na bivšeg ministra Prvoslava Davinića, protiv koga se za iste optužbe vodio postupak u prestonici. Davinić, Dragić, kao i još nekoliko osoba odgovarali su za zloupotrebu službenog položaja prilikom potpisivanja ugovora za nabavku vojne opreme tokom 2005. godine.
Početkom decembra, Viši sud u Beogradu u prvom stepenu oslobodio je bivšeg direktora rudarskog basena „Kolubara“ Dragana Tomića i njegove saradnike optužbi da su učestvovali u malverzacijama gvožđem kojima je to preduzeće oštećeno za 58,8 miliona dinara, jer nije dokazano da su izvršili krivično delo. Protiv Tomića je podignuta još jedna optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal, koja ga sa još 27 okrivljenih tereti za zloupotrebu službenog položaja povodom zakupa mehanizacije od više privatnih preduzeća za potrebe „Kolubare“, kojima je oštetio to preduzeće za 938 miliona dinara, odnosno oko 8,4 miliona evra. Suđenje po toj optužnici još nije zakazano.
Prema rečima advokata Tihomira Konstantinovića, u ovim teškim političkim i ekonomskim vremenima, vlast se svim silama upire da smanji privredni kriminal, korupciju i ostala dela za koja su osumnjičeni odgovorni ljudi.
- Međutim, treba biti vrlo oprezan prilikom pokretanja postupaka protiv pojedinaca gde nema konkretnih dokaza, odnosno činjenica koje bi nesumnjivo ukazivale na to da je imenovani izvršio krivično delo zbog kog je osumnjičen - kaže Konstantinović. - Ne treba ni od pojedinih slučajeva praviti afere, jer se tada u javnosti stvara slika da je neko izvršio teško i nečasno krivično delo. Ima nekoliko primera gde su stvorene velike afere, u kojima je mnogo ljudi bilo u pritvoru, optuženih, a kasnije su oslobođeni ili rehabilitovani.
Time se država dovodi u nezavidan položaj, jer treba nadoknaditi štetu, kako zbog gubitka zarade dok su bili u pritvoru, tako i zbog pretrpljenog duševnog bola. Sa druge strane, kaže naš sagovornik, ima slučajeva gde se donose osuđujuće presude bez činjenica, kako
država ne bi plaćala naknade.
Posle 12 godina okončan je postupak protiv Jezdimira Vasiljevića, vlasnika štedionice „Jugoskandik“. On je u februaru prvostepenom presudom osuđen na pet godina zatvora, taman toliko koliko je vremena proveo u pritvoru. Međutim, samo mesec dana kasnije krivično delo zbog kog je osuđen je zastarelo, zbog čega je Apelacioni sud preinačio presudu, pa se smatra da nije pravosnažno osuđen. Zbog toga on ima pravo da tuži državu za neosnovani boravak u pritvoru, u kom je proveo skoro pet godina.
Izvor: Novosti