Mnogi misle da je selen spasonosni afrodizijak. I zaista, ima neke veze s ljubavnim problemima: srednjovekovne dame su koristile njegov jak miris i ukus da bi neutralisale neugodan zadah iz usta
Selen je stara, tipična baštenska kultura koja se retko nalazi u prirodi. Za medicinske potrebe koristi se samo koren, dok je list isključivo začinska kultura. Koren se kopa tokom jeseni (ili u rano proleće), iseče na tanke kriške (ili po dužini) i suši u tankom sloju u hladovini i promajnom mestu, a čuva u tamnim staklenim posudama. U početnoj fazi koren ima sladak i sluzav, a zatim gorak i ljut ukus. Sadrži eterično ulje, gorke materije, invertni šećer, saharozu, skrob, tanin, gumu, mast, smolu, jabučnu kiselinu. List prvenstveno sadrži eterično ulje i smolu.
Koren selena kao čaj pouzdano uklanja teškoće u varenju, naročito ako su problemi vezani za slabosti ili prekomernu sluz u želucu. Istovremeno to je i jak diuretik, pa pomaže protiv vodene bolesti (naročito ako su jako otečene noge), gihta, reume, teškog i bolnog mokrenja (ako je uzročnik višak belančevina u mokraći). Sličan efekat ima i protiv katara mokraćnog mehura, svih bubrežnih oboljenja ( akutnih i hroničnih), a deluje i preventivno sprečavajući stvaranje peska i kamenaca. Pozitivno dejstvo ima i protiv svih vrsta nervnih slabosti, a efikasno leči migrenu nastalu lošom funkcijom bubrega. Narodna medicina ovaj čaj preporučuje kao sastavni deo terapije u lečenju žutice. Priprema se tako što se čajna kašičica sušenog i iseckanog (ili pola kašičice sirovog) korena prelije šoljom ključale vode, ostavi deset minuta da vri (poklopljen) i zatim procedi. Piju se dve šolje dnevno nezaslađenog čaja (u gutljajima). Ne smeju ga koristiti trudnice i osobe sa povišenom temperaturom. Ukoliko teškoće u varenju prati i nadimanje, odlična je mešavina jednakih delova korena selena i kima koji se skuvaju u vinu umesto vode.
Sušeni koren u prahu: ima isti efekat na pomenute bolesti. Doza je 2–3 puta dnevno (na vrh noža). Koren se koristi i kao začin, jer deluje kao biber. Naime, on zagreva želudac i aktivira njegov rad. Važno je napomenuti da se ne dodaje tokom termičke obrade namirnica, jer kuvan ili pregrejan ima kontraefekat (isto važi i za biber).
Čajna mešavina: sušen koren (na vrh noža) i čajna kašičica semena komorača i lavande pospešuje varenje, čisti bubrege, eliminiše nadimanje i pomaže protiv žutice. Priprema se tako što se mešavina kuva 10 minuta u šolji mleka, zatim procedi i konzumira.
Čaj od korena: od davnina se primenjuje kao sredstvo koje neutrališe jak i neugodan znoj i pospešuje menstruaciju. U ovim slučajevima unutrašnja primena se kombinuje sa kupkama, koje se pripremaju tako što se čaj doda vodi za kupanje. Kupke se posebno preporučuju rekonvalescentima i ženama kao izvanredno sredstvo protiv bolova u materici i za jačanje kako nervnog sistema, tako i čitavog organizma. Kako šire pore i intenziviraju znojenje ove kupke odvode nagomilane otrove i tako efikasno čiste kožu (naročito od starih i zagnojenih rana). Još efikasnija je kupka od cele biljke sa korenom i semenom (sirova ili sušena). Koristi se tako što se selen prethodno potopi 12 sati, zatim kuva u poklopljenoj posudi pola sata, procedi i doda vodi za kupanje.
Vino od semena: najbolje je prirodno sredstvo za pospešivanje rada jetre i slezine. U tu svrhu sprema se vino, tako što se dve supene kašike zdrobljenog semena preliju litrom kvalitetnog belog vina, ostavi nedelju dana da odstoji i zatim procedi. Pije se čašica (za rakiju) ujutru našte srca.
Svež ili osušen list: karakterističnog je i intenzivnog mirisa, sličnog celeru, dok je ukus pomalo gorak. Koristi se u malim količinama. U industriji se upotrebljava kao deo koncentrata i kocki za supe i daje snažan i karakterističan miris. U domaćinstvu pripada osnovoj vezici povrća za supu i obavezan je dodatak svim supama od povrća. Izvanredno se kombinuje sa mažuranom, crvenim i belim lukom, naročito uz prženo meso.
Neka uvek bude na dohvat ruke
Gaji se na terasi i nije zahtevan, a uvek je svež. Selen je trajna biljka koja se lako uzgaja, a na kvalitetnoj zemlji može da izraste i do metar u visinu. Odlično podnosi zatvoren prostor, tako da se kao jednogodišnja kultura može gajiti i u saksiji. Po potrebi se otkidaju zeleni listovi, a u jesen preostalo lišće pobere i osuši (kao i koren).