Nisu vam potrebne studije i dokazi da se menjate svakog dana. Iako je te promene nekada teško na sebi primetiti, postoje jaki dokazi. Recimo, pogledajte svoje fotografije iz srednje škole i garderobu koju ste nosili. Verovatno će vas nasmejati. Setite se o kojim kolima ste maštali kao tinejdžer ili evocirajte osećaj ponosa kada se probušili uvo ili nos. Sa ovog stanovišta, danas, većina ovakvih odluka, stavova ili želja su vam smešne, a neke vas i postide (ne verujete da ste to bili vi; neko vam je podmetnuo zamenu).
Prošlogodišnje istraživanje koje se bavilo ovom temom, zaključilo je da velika većina ljudi misli da su u poslednjih deset godina doživeli velike promene u ličnosti, stavovima i vrednostima, proriteti su se veoma promenili. To je, dakle, vreme koje je prošlo. Ali, ljudi isto tako veoma potcenjuju promene koje će doživeti u narednih deset godina. Tačnije "ljudi misle da je upravo 'ovo sada', ovaj period u životu, njihova prekretnica i da su sada osoba kakva će i ostati do kraja života“. Ili, drugim rečima, većina misli da je potpuno razvila svoje potencijale, da je razvijena do maksimuma i da se nikakve specijalne i grandiozne promene ličnosti neće desiti narednih godina.
Švan Smit na ovo sve kaže:
"Razvijamo se, evoluiramo mnogo više nego što očekujemo i predviđamo“.
Jednog dana ćete pogledati unazad i za sebe kakvi ste sada reći: "Kako sam samo bio tako nezreo, neiskusan, 'nerazvijen'"... (sada vam tako nešto ne pada na pamet).
"Saznanje da ćete se promeniti, voleli vi to ili ne, bi trebalo da iskoristite. Na primer, svako može u bilo kom trenutku, da promeni pravac svog života možda samo jednim pitanjem: 'Šta želim da postanem za deset godina?'.
Ovo je moj slučaj. Na primer, voleo bih da sa 56 budem pažljiviji sa drugim ljudima, da imam više saosećanja, voleo bih da budem inteligentniji i da u banci imam mnogo novca. Ovo su ciljevi koji su sasvim realni i ostvarivi, ali ne danas i ne ove sedmice pogotovo jer sam po prirodi lenj. Srećom, moji ciljevi nisu takvi da moram da u životu pravim velike rezove da bih postao osoba kakva želim da postanem (verujem da nisu ni vaši).
Jedini zadatak za svakog od nas je da svakog trenutka ili dana pravimo sasvim male korake, male stvari koje će nas približiti do nas kakvi želimo da postanemo u budućnosti. To su tako mali izbori i sasvim mali napori koji menjaju ono veliko – nas u osnovi.
Što se onim mojih ciljeva tiče, okrećem se malim koracima – umesto da gledam seriju na TV, pročitaću deo knjige iz koje ću naučiti nešto i koja će verovatno uvećati moju inteligenciju, a pošto natrpam hranom i potrepštinama kolica u supermarketu, kasirki ću se ljubazno nasmejati i pitati je kako je.
Život je borba sa milimetrima. Male odluke donose velike promene...“
Izvor: Bizlife
Foto: Morguefile