Pošto je potrošnja struje velika, jer računar neprekidno radi, a procesor košta oko 300 evra, udružili smo se nas osmorica i kupili osam računara, koje smo umrežili i naizmenično svakoga dana drugi računar “kopa” bitkoine - kaže Novosađanin, programer po struci, koji nije želeo da mu navodimo ime i prezime, kako “ne bi provocirao hakere u gradu”.
Koliko je kupovina virtuelnog novca uzela maha potvrđuje i činjenica da je jedan Novosađanin kupio čak 30 računara, koji “kopaju zlato” na internetu.
Za nekoliko meseci prikupio je 1.800 bitkoina, koji vrede oko million i po evra - kaže naš sagovornik.
Da Novi Sad prednjači u upotrebi bitkoina, potvrđuje i podatak da je školarinu u novosadskoj E-gimnaziji moguće platiti upravo tom virtuelnom valutom.
"S obzirom na to da je nastava u našoj školi bazirana na informacionim tehnologijama, a ovakav način prikupljanja novca sve je popularniji među našim učenicima, odlučili smo da im ponudimo i mogućnost plaćanja digitalnim novcem", kaže Nebojša Jovanović, direktor E-gimnazije.
Kurs bitkoina zbog velike popularnosti svakodnevno varira.
"Tako je 2009. godine, kada se pojavio, vredeo svega deset dolara. Sa vrtoglavim porastom potražnje skočila je i njegova vrednost do čak 1.000 dolara, da bi danas jedan bitkoin vredeo oko 600 dolara", kaže Jovanović.
Za prikupljanje virtuelnog novca neophodan je jak računar, a budite spremni i na daleko veći račun za struju.
"Računar bi, pored ostalog, trebalo da ima napajanje od bar 1.000 vati i dobro hlađenje, a takav košta oko 4.000 evra. S njim, zarada bi bila od 50 do 100 dolara mesečno. Pri tom, neophodno je da imate dovoljno brz internet, a na računaru, koji traži bitkoine, nije moguće otvarati nijedan drugi program", objasnio je Jovanović.
Bitkoin se koristi za plaćanja na netu, ali se može menjati i za klasične valute, a nastaje „rudarenjem“. Reč je o procesu kojim se deo snage procesora računara pozajmljuje sistemu, a on rešavanjem matematičkih operacija verifikuje transakcije u virtuelnoj valuti. Algoritam za proizvodnju napravljen je tako da u svakom trenutku ubacuje u opticaj određenu količinu bitkoina koja se deli na sve koji u tom trenutku “rudare”. Što je više „rudara“, teže se dolazi do virtuelne valute.
Izvor: 24sata