Uvačko jezero: Ekološka bomba u pripremi

Neke od akumulacija su pod nadzorom i u dobrom su stanju, ali ima i onih koje su na granici da postanu ekološke bombe.

Jedna od takvih je Uvačko jezero, koje će ako se hitno ne preduzmu mere, za tri-četiri godine biti - mrtva voda!

- Kanalizaciona mreža Sjenice, otpadne vode iz klanice, mlekara i rudnika uglja Štavalj su zagadile polovinu jezera u kanjonu, 13 kilometara do Ledene pećine, pa je voda četvrte kategorije, a u donjem delu, ka brani HE „Uvac“ - treće kategorije - kaže Branko Bjelić, direktor Specijalnog rezervata prirode „Uvac“. Agencije za zaštitu životne sredine je prošle godine u četiri navrata merila kvalitet vode.

Otpadne vode donosi reka Grabovica, koja protiče kroz Sjenicu, i obližnja Vapa, dok je Uvac, čije je izvorište na Ozrenu, i dalje kao suza.

Strepi se i za sudbinu dva nizvodna jezera - Zlatarskog i Radonjskog, u kojima je voda - druge kategorije. Iz Radonjskog jezera snadbeva se Priboj.

Tri jezera na Uvcu - sa 550 miliona kubika, najveća su akumulacija vode za piće u Srbiji. Predviđano je da se u dogledno vreme, preko rzavskog sistema, snadbevaju gradovi Šumadije.

Akumulacija „Gruža“, sa koje se snabdeva Kragujevac, je u dosta dobrom stanju - kažu u kragujevačkom JKP „Vodovod“. Kvalitet vode proverava se svakodnevno.

Ipak postoje problemi, a jedan od njih je, kako kaže Obren Ćetković, direktor „Vodovoda“, divlja gradnja:

- Na samoj obali jezera izgrađen je veliki broj vikendica, čak i čitavo etno-selo. Zbog tih problema godinama se vode sudski postupci po zahtevu „Vodovoda“, ali ništa nije učinjeno. A i vlasnici zemlje u okolini jezera koriste veštačko i stajsko đubrivo koje može da dospe u jezero.

Građani Leskovca, Pirota i Kruševca ne treba da brinu.

- Leskovčani piju jednu od najkvalitetnijih voda u Srbiji - tvrdi, za „Novosti“, direktor „Vodovoda“ Zoran Stojanović. Nijedan rezultat analize vode, za dve i po godine, nije negativan.

- U neposrednoj zoni nismo dozvolili izgradnju objekata, kao ni poribljavanje. To je planinski kraj, gde nema obradive zemlje pa nema ni fosfora - objašnjava Stojanović.

Stanovnici Kruševca vodu koriste iz akumulacije „Ćelije“.

- Imamo vrhunsku tehnologiju - ističe, za „Novosti“, Slavica Mrfat, pomoćnik direktora JKP „Vodovod Kruševac“ - i možemo da budemo bezbrižni.

Stroge kazne zakočile bi divlju gradnju
PROBLEM divlje gradnje i nedozvoljenih aktivnosti u zonama sanitarne zaštite izvorišta za vodosnabdevanje može zaustaviti strogim kaznama - kaže, za „Novosti“, Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine. Ove akumulacije podležu strogim zahtevima nadzora.

Radović kaže da država vrši monitornig.

- Broj uzoraka u toku godine na ovim akumulacijama je dovoljan samo da bi se dobila opšta slika stanja, ali ne služi praćenju. Ovo je obaveza korisnika.

Foto: Dragan Jovanović
Izvor: Večernje Novosti

jezerovodazagađenje