Posao sam po sebi može biti izvrstan, ali činjenica je da ga ne radimo sami. Potrebno je, kako poslodavac upoznaje nas, da i mi upoznamo njega kako bismo znali što možemo da očekujemo, kako će on da se odnosi prema nama, kakvi su nam saradnici, kakve su vrednosti kompanije, postignuća na tržištu i slično.
Jer ako imamo šefa koji ima malo iskustva, kolege koji su neefikasni i skloni konfliktima, kompanijsku kulturu koja nije u skladu s našim očekivanjima, naš posao iz snova može lako da postane noćna mora ili može i da propadne pa ćemo da završimo na tržištu rada, a pre njega smo imali sasvim pristojan posao iako nije bio onaj iz naših snova.
Od početka postavite granice
Ako iz čiste ljubavi prema poslu koji radite odmah krenete da dajete 110 odsto sebe, postavićete sebi previsoke standarde i nećete više moći da kažete "ne". Od početka je potrebno govoriti "ne" kad nešto prelazi naše mogućnosti, želje ili jednostavno nije u skladu s našim planovima.
Iako se radi o poslu iz snova, i dalje je to samo posao koji ne sme da nam zameni privatan život i da postane jedino važno u našem životu. Potrebno je da se brinemo o sebi i svom vremenu, da negujemo i dalje prijateljstva i odnose u našem životu.
Iako posao radimo sa srcem, ne smemo da ga radimo po ceo dan, preko vikenda i u kasne noćne sate. Potrebno je da imamo jasne granice i da pokažemo saradnicima svoje granice kako i oni ne bi iskorišćavali entuzijazam i strast s kojom pristupamo našem poslu iz snova.
Vratite zabavu u posao
Kad volimo ono što radimo, problem može da budemo u slepilu naše ljubavi. Zaboravimo da spavamo, jedemo, vežbamo i opuštamo se koliko nam je to inače potrebno. Zbog toga trpi naš organizam i pati naše psihofizičko zdravlje.
Posao više nije užitak i zabava, već postaje teret, stres i preveliko opterećenje. A sve iz silne ljubavi i strasti koja nije imala meru. Tada je važno da se zapitamo šta nas je privuklo tom poslu, šta to volimo u njemu i da se vratimo tim stvarima.
Kako bismo to uspeli, potrebno je da se isključimo, da se odmaknemo, da se fokusiramo na nešto drugo i da sagledamo stvar iz šire perspektive. Potrebno je da opet otkrijemo zabavu i lakoću u našem poslu.
Takođe, važno je da smanjimo očekivanja. Na poslu, čak i onom iz snova, ne možemo dase zabavljamo svih pet dana u nedelji. Dovoljno je da smo srećni i zadovoljni sa tri i po od pet dana. Ostatak nije moguće popraviti, niti je potrebno da ga popravljamo. Važno je da budemo realni što se tiče posla.
Potražite pomoć unutar kompanije
Pre nego što odustanemo jer nam je posao iz snova postao prezahtevan, sagoreli smo od silnog ulaganja truda i ljubavi i zaboravili na sebe, potrebno je da isprobamo neke strategije pomoći i podrške unutar kompanije. Ako se tokom šest meseci ništa ne promeni na bolje, vreme je za odlazak.
Ako se radi o unapređenju za koje nismo sigurni da smo dovoljno kompetentni za njega, važno je da unapred upoznamo tim s kojim bismo radili i da saznamo koju vrstu podrške i kompetencija oni pružaju pa će nam to možda biti dovoljno da se snađemo i naučimo ono što ne znamo.
U slučaju unutrašnje borbe i muke dobro je da se obratimo nekome iz odeljenja ljudskih resursa za privatan razgovor u kojem ćemo dobiti neke smernice i podršku. Važno je da pronađemo mentora unutar kompanije uz kojeg ćemo puno da naučimo i pred kojim se nećemo osećati nelagodno jer nam je nešto novo i nepoznato.
Ako smo preopterećeni, možemo da budemo inovativni i da smislimo neka rešenja koja će doskočiti našim problemima poput podele administrativnih zadataka među kolegama. I na kraju je važno da verujemo u sebe iako nam je teško i na ivici smo odustajanja. Ako uz sav naš trud i dalje stvari ne idu na bolje, zasigurno nešto nije kako treba u okruženju u kojem radimo.
Izvor: Novi magazin
Foto: Morguefile