Zaseli smo u legendarnoj kafani „Kalenić“, učinila nam se kao pravo mesto za priču o bendu koji, iako je iz rokenrol miljea, voli da udene rakiju, harmoniku... Sarsovci su postavili za skidanje novi, četvrti album „Ikone pop kulture“, „Buđav lebac“ su preveli na engleski, posle duge pauze imaju beogradski koncert...
Počinjemo od novog albuma koji je iznenada, u noći između četvrtka i petka, izazvao, malo je reći euforiju i veliki broj downloada u sitne sate.
-Za razliku od prošlog, nema gostiju, ako ne računamo skreč koji je uradio Dee Jay Coldie u „Fanki Mjuzik“. Ima osam pesama – jednu, „Drekavac“, uradili smo mnogo ranije za istoimenu predstavu u BDP-u pa je, na neki način, bonus. Hteli smo da je izreklamiramo na albumu jer, nekako, nije uspela da se probije. Ima pesama koje su čučale dugi niz godina kao što se i na prethodnim albumima dešavalo. „Klinka“ je, recimo, stara šest, sedam godina, pa se na kraju ašla na albumu u drugom aranžmanu. Pokazalo se kao pun pogodak – izdvaja se već na jutjubu, kao jedan od favorita.
Neki je percipiraju kao nastavak „Lutke“, u baladnom smislu.
-To da, ali je „Klinka“ daleko ranije nastala.
Kad je već pomenuh - da li ste imali predosećaj da će „Lutka“ tako veliki uspeh da postigne ? Slušao sam je prvi put na koncertu u zemunskom „Festu“ dok treći album još nije izašao, sve je osvojila „u roku od odmah“.
-Moram da priznam da smo očekivali da bude dobro prihvaćena, iako je možda nesvakidašnja za nas. Najviše je pop od svih pesama koje smo uradili. Možda se muškom delu populacije ne sviđa u tolikoj meri, ali ženskom definitivno da i to se da primetiti na koncertima. I ona je bila u fazi pravljenja dugi niz godina. Desila se na jednoj od proba 2008. Luković je zasvirao gitaru, a ja sam otpevao melodiju dok je ostatak benda bio ispred studija na puš-pauzi. Pesma u tom trenutku nije bila zrela za izdavanje, nismo mogli da je iznesemo, pa smo morali da sačekamo neko vreme.
Fascinira me pauza od nepunih deset meseci između trećeg i četvrtog albuma. Potpuno nestvarno, kao u zlatno ex-yu doba kada su velikani redovno izbacivali albume jednom godišnje, pa i češće.
-Živimo u svetu gde informacija, zahvaljujući internetu, mnogo brže teče i dostupna je svima. Samim tim, mnogo je više i muzike. Bendovi se plaše da budu malo produktivniji, u strahu da to ljudi neće ispratiti. Rekli smo, međutim – ’Kad mogu Bitlsi, možemo i mi’ (smeh). Rizikovali smo, na neki način, da ne bude toliko dobar efekat, samim tim što je toliko malo vremena prošlo od prethodnog albuma, ali se ne osvrćemo na to. Žao mi je samo što nismo u istoj godini objavili oba albuma. Planirali smo da izađe do 31. decembra, ali je u poslednjem trenutku izletela neka kombinacija za izdanje, i onda smo odugovlačili dok nismo uvideli da je ipak najbolje rešenje free download.
Da li će se album kasnije ipak pojaviti i na disku ?
-Eventualno u drugoj polovini 2014. Razmišljali smo da pravimo boks od 4 CD-a, pošto ni ostali albumi nisu izašli na disku. Neću da obećavam ništa – ako se nešto konkretno desi, najavićemo.
Sada ste, dakle, ikone pop kulture ? (smeh)
-Ideja se rodila dva meseca pre izlaska albuma. Moj brat koji je tekstopisac 90 posto pesama za S.A.R.S. u jednom trenutku je samo okačio status na Fejsbuku „Ikone pop kulture, moralne karikature, zar sutra deca da nas pamte po onima iz žute štampe“. Čim sam to pročitao, jako mi se dopalo i rekao sam „Radimo ovo što pre“. Pokušavali smo na nekoliko pesama da vidimo gde bi najbolje legao tekst. Kad sam otpevao u rege varijanti, savršeno se uklopila. To mi je jedan od favorita.
Prilično „himničan“ refren...
-Jeste, i jak tekst. Ocrtava situaciju u kojoj se nalazimo, i sve te mediokritete koji se pojavljuju u medijima i dobijaju prostor koji ne zaslužuju. Jedino zanimanje u životu im je da budu medijske ličnosti.
Da li si ti nekad dobio ponudu za rijaliti ?
-Bila je za „Survajver“.
To mu dođe i najpristojnije...
-Da, ali, na kraju, ništa nije ispalo. U tim rijalitijima se pojavljuju, uglavnom, ljudi koji nemaju mnogo obveza. Gomila ispušenih muštikli koje pokušavaju ponovo da dođu u fokus vređajući sebe i svoje dostojanstvo, kao i inteligenciju ljudi koji to gledaju, praveći kojekakve gluposti po tim farmama i ostalim... Ne znam ni kako se svi zovu.
Spotovi ?
-Još nismo odlučili za koju pesmu ćemo prvo da radimo. Drugar koji je uradio spot za „Anu“, Ivan Aćimović, upravo mi je izneo ideju baš za „Ikone pop kulture“, videćemo...
Konačno – beogradski koncert. Dom omladine, sala Amerikana, 28. februar. Bilo je festivalskih i sličnih nastupa, ali solo koncert u Beogradu niste održali još od tog zemunskog Festa pre više od dve godine. Za to vreme pravite koncertni haos u regionu. Da li je postojao neki „problem“ na liniji „Beograd – S.A.R.S“ ?
-Znaš kako kaže ona stara, izlizana ali istinita – niko nije prorok u svom selu. Sada sam optimističan, ne vidim razlog zašto ne bi bilo puno. Biću presrećan ako bude tako, to će biti znak da imamo podršku i u Beogradu. Ne znam u čemu je bio problem... Putujemo dosta po regionu – iz dana u dan, iz koncerta u koncert raste priča. Dođeš onda u Beograd i – nema interesovanja da se nešto desi. Prihvatili smo prvu kombinaciju koja je iskrsla, nadam se da će sve ispasti kako treba. Teško je u Beogradu – svi su u fazonu „Tu su, sviraće oni još“. Ljudi su prilično razmaženi od 2000. naovamo. Mnogo toga se dešava, koncerata je sve više, pa moraju i da kalkulišu.
Da, lako je nama novinarima. Akreditujemo se i završen posao (smeh). Da li će biti neka predgrupa u DOB-u ?
-Još se ništa ne zna. Planiramo kako će sve to da izgleda, pa ćemo da vidimo šta je najbolje rešenje.
Moj prvi utisak je, iskreno, bio – prostor je greška. Premali, u ovom trenutku.
-Mislim da smo još uvek mlad bend, iako je od prvog albuma prošlo pet godina. Potrebno je da prođe još neko vreme da sazrimo i da imamo tu fan bazu koja je konzistentna, iz koncerta u koncert. To smo radili po regionu svih ovih godina, treba vremena i za Beograd.
-Prošle godine smo uspeli da nabijemo cifru od 79 koncerata. Nije lako, prelazimo baš dosta kilometara, ali je uživanje svirati u toliko gradova. Kad vidiš koliko te ljudi podržava, zaboravlja se krivljenje kičme po kombiju i sve ostalo što te prati. Imam običaj da kažem da nam turneja traje već pet godina, sa kratkim pauzama.
„Buđav lebac“ sada dobija i englesku verziju, postaje „Moldy Bread“...
-DJ Ogi Gee Cash je jednog dana došao i predložio da se napravi remiks. On je bio u fazonu da pesma ima takav potencijal da se predstavi i ljudima koji ne razumeju naš jezik. Nisam imao vremena da pogledam spot – videćemo ga zajedno, u ponedeljak na MTV-u u 20 h. Uradio je, pre nekoliko godina, i Gramophonedzie kvalitetan remiks, ali mi je žao što nismo uspeli to da izdamo.
Da li je bilo teško takav, skroz „naš“ tekst, na pravi način prevesti ?
-Jeste, ali se nadam da smo uspeli.
Bile su na prvom albumu i „Rakija“, „Ratujemo ti i ja“, ali je činjenica da je kod mnogih S.A.R.S. dugo percipiran kao „oni što pevaju Buđav lebac“. Možda sve do „Perspektive“. Da li ste se plašili „one hit wonder“ priče, sudbine glumca kog poistovećuju sa jednom ulogom ?
-Samim izdavanjem albuma smo razbili tu priču oko „one hit wonder-a“, ali, sa druge strane, gomila ljudi je čula samo taj „Buđav lebac“ i naravno da ti predstavlja, ne pritisak, ali opterećenje da pokušavaš da napraviš nešto što će prevazići to. Drago mi je što je „Perspektiva“ to postigla, pokazuju to i koncerti i jutjub pregledi. Fejsbuk komentari, jutjub – to su nam glavna merila i pokazatelji šta se i koliko ljudima dopada.
Na intervju si, usred subote, stigao – sa Više elektrotehničke.
-Tamo je, pre 13 godina, otvoren moj smer „Audio i video tehnologije“. Interesuje me miks i produkcija pesama, to je prilika da naučim osnove zanimanja. Studira se tri godine i posle, eventualno, specijalizacija, ali sam ja tek brucoš. Za sada dobro ide, uskoro kreću prvi ispitni rokovi.
Jesi uspevao da budeš redovan ?
-Da, jer su obaveze benda preko vikenda. Jedino sam morao da propustim deset dana kad smo išli po Evropi, ali nije to ništa što ne može da se nadoknadi.
Jel’ ima onog – „Jao, pevač S.A.R.S-a sa nama...“ ?
-Naravno, pogotovo što su to klinci, desetak godina mlađi od mene. Oseti se da im je zanimljivo što sam tu.
Iz „vašeg“ Resnika stiglo je nedavno još nešto što mi se čini jako dobro - Project Tosh (pročitajte Nadlanu.com više o tome). Bliski ste sa Tošom i ekipom, u gomili poznatih faca koje kao pevači gostuju si i ti...
-To je bio Tošin dugogodišnji san, drago mi je da ga је izguraо, prilično dobro. Uspeo je da dovede Boru, Blažu... To je dosta stariji „vibe“ rokenrola, ne znam koliko je moderno i koliko će se mladima dopasti, ali ima kvalitetnih pesama. Melodične su, pamtljive. Sviđa mi se, recimo, „Beograd noću“.
Postoji li još razočarenje što nedavno niste, ni u drugom pokušaju, stigli do „MTV Best Adria Act“ priznanja ?
-Bili smo veoma blizu. Dobijali smo interne informacije tipa „Vodite dva posto“, „Iza ste tri posto“. Zanimalo nas je i stvarno smo bili u tome. Mnogo bi nam značilo da smo odličnu godinu krunisali tom veoma dobrom nagradom, vredi to kad te neko proglasi za najbolji bend u regionu. Bilo je prisutno razočarenje u tom trenutku. Žal za propuštenom prilikom, ali – biće vremena.
Mnogo vas ljudi zna, voli – ipak, nisam siguran koliko bi njih odmah odgovorilo da je frontmen S.A.R.S-a, imenom i prezimenom, Žarko Kovačević ? Da li, i u kojoj meri, pridaješ tome značaj ?
-Šta misliš, kad smo već pominjali Boru Čorbu, koliko fanova zna njegovo pravo ime ? Ne zna 99 posto ljudi da je on Borisav. Ljudima je lakše da upamte „Žare S.A.R.S“, ne želim da se opterećujem time.
Nastupi, osim Doma omladine ?
Imaćemo 29. marta zagrebački koncert u Tvornici. To je baš krupan zalogaj. Imali smo tamo tri dana KSET sa po 300 ljudi svake večeri. Veliki uspeh, s obzirom da je trećeg dana 30, 40 cm snega napadalo za sat vremena. Imamo jaku fan bazu u Zagrebu, to je evidentno. Tvornica prima 1600 ljudi – da li ćemo uspeti da se popnemo na taj stepenik više, videćemo. Nastupićemo, zajedno sa Brkovima, kao prijatelji na koncertu Dubioze 1. marta u splitskoj Spaladium Areni.
Da li su vas pozvali i zа 5. april u Kombank areni ? Sjajno ste prošli svirajući pre njih na prethodnom BG koncertu u Hali sportova...
-Za sada nam se nisu javili, ali ko zna, moguće je i to da se desi.