Niko ne može da dokaže poveznost bolesti sa Monsantovim proizvodima zbog manipulativnih naučnih radova kojima obmanjuju ljude širom sveta. Ljudi su potpuno nemoćni jer ova korporacija u dogovoru sa svetskim vladama vrši depopulaciju stanovništva, ali i prilagođavanje planete svojim GMO proizvodima koji doslovno uništavaju sve živo i neživo što postoji na Zemlji.
Agrohemijsko zaprašivanje u Argentini dramatično je uvećano. Sa 9 miliona galona 1990., danas se potroši i do 84 miliona galona. U ovoj južnoameričkoj državi postoji manjak zakonske regulative, što je dovelo do toga da je argentinsko stanovništvo vrlo izloženo otrovnim hemikalijama koje kontaminiraju kuće, dvorišta, škole, pijaću vodu, a samim tim i samog čoveka. Lekari i naučnici upozoravaju da nekontrolisano zaprašivanje preti da ozbiljno ugrozi argentinsku naciju.
Žitarice soje, spremne za žetvu i upravo 'tretirane', presijavaju se na dnevnom svetlu u blizini Rasona, provincije Buenos Airesa u Argentini. Američka biotehnologija pretvorila je Argentinu u trećeg svetskog proizvođača GMO soje, takođe zagađuju kuće, škole, pijaću vodu, ali se i šire na sva druga polja, plantaže kukuruza i pamuka. Sve je više naučnika koji javno govore i upozoravaju da je ovo nekontrolisano tretiranje i špricanje hemijskim otrovima plantaža uzrok velikog broja obolelih ljudi registrovanih u južnoameričkim bolnicama.
Ispražnjeni agrohemijski kontejneri, uključujući Monsatove "prazne" proizvode, stoje bačeni u centru za reciklažu u Kimili, provinciji Santiago del Estero u Argentini. Opasni "Glyphosate", koji je ključni sastojak Monsatovih proizvoda, korišćen je u Argentini između osam i deset puta više nego što je to opšta praksa u SAD-u. Argentina ne primenjuje nacionalne standarde za poljoprivredne hemikalije, prepuštajući odluke o tome autonomnim provincijama i nadzoru lokalnim opštinama.
Aisa Kano živi u selu Avia Terai, provinciji Čako u Argentini i ima dlakave madeže po celom telu koje lekari nikako ne mogu da objasne. Iako je ovu bolest nemoguće dijagnostikovati, doktori su se složili kako bi ova vrsta urođene mane mogla da bude posledica agrohemikalija. U provinciji Čako, deca imaju četiri puta veće šanse da se rode sa jezivim urođenim deformacijama, posledicama biotehnologije koja se drastično širi u argentinskoj poljoprivredi.
Celokupni nacionalni (argentinski) rod soje i skoro sav rod kukuruza i pamuka je genetski modifikovan u poslednjih 17 godina, od kada je Monsato kompanija bazirana u Sent Luisu obećala ogromne prihode Aregentincima, uz priču kako će manje da se koristite pesticidi ako bi se koristilo samo njihovo patentirano i zaštićeno seme te hemikalije. Uprkos obećanju o smanjenju pesticida, prema evidenciji poljoprivrednog ministarstva, agrohemijsko zaprašivanje je u tom vremenskom periodu uvećano je čak desetostruko.
Aktivista Oskar Alfredo Di Vinsensi svojim štrajkom glađu zahteva zabranu agrohemijskog zaprašivanja najmanje jedan kilometar od naseljenih mesta. On štrajkuje glađu na gradskom trgu Alberti u Buenos Airesu. Nešto ranije ove godine, a pre štrajka, Vinsensi je ponosno stajao na GMO plantaži i mahao sudskom odlukom kojom se brani zaprašivanje plantaža koje se nalaze na udaljenosti od jednog kilometra od naseljenog mesta, kada ga je jedan traktorista zasuo pesticidima.
Feliks San Roman u šetnji na svom posedu u Rausonu, provinciji Buenos Airesa. San Roman kaže da su ga "zaprašivači" pretukli kada se požalio da otrovni oblaci zaprašuju njegovo imanje, oštetivši mu kičmu i izbivši mu zube. "Ovo je mali miroljubivi grad, gde se ljudi ne svađaju, a naše vlasti jednostavno ignorišu ovakve stvari", kaže San Roman. "Sve što tražim je da poštuju postojeći zakon, koji zabranjuje zaprašivanje u blizini kuća na daljini od kilometar i po. Niko to ne poštuje. Kako mi, obični ljudi, možemo uticati na to?"
U znak protesta, poruka predsednici Argentine Kristini Fernandes i guverneru provincije Kordoba, Hoseu Manuelu dela Sotu.
Parola prevedena sa španskog jezika "STOP PLJAČKI I ZAGAĐENJU KORDOBE I ARGENTINE" postavljena je na ogradi prostora na kojem će zlogasni Monsanto da gradi najveću labaratoriju za proizvodnju GMO semena, u Latinskoj Americi u gradu Malvinas Argentinas, u pokrajini Kordoba.
Dr Andres Karasko, molekularni biolog sa Univerziteta u Buenos Airesu, ustanovio je da se ubrizgavanjem vrlo malih doza GLIFOSAT-a (herbicid za korov) u embrione žaba i pilića može izazvati promenu količine retinolske kiseline koja izaziva urođene mane na kičmi embriona životinja. Ove promene lekari sve češće primećuju kod ljudi i prijavljuju u područjima gde su hemikalije prisutne.
Stanovnici su se okupili na glavnom trgu u mestu Alvear u provinciji Santa Fe kako bi s a lekarom, Damianom Versenasiem, razgovarali o zdravstvenim problemima koji su sve češći. Ovo se naselje nalazi u centru uzgoja soje u Argentini, a anketom od kuće do kuće, kojom je obuhvaćeno 65 hiljada stanovnika, utvrđeno je da je dva do četiri puta povećana stopa raka i hipotireoze, kao i hroničnih bolesti disajnih organa u odnosu na druge delove Argentine.
Bivši radnik plantaže Fabian Tomasi, 47 godina, pokazuje stanje svog mršavog tela, dok stoji u svojoj kući u Basavilbasu u provinciji Entre Rios. Posao Tomasija je bio da puni zaprašivače, koji nikad nisu smeli da budu prazni hemikalijama. Kako tvrdi, on nikada nije bio obučen za rad sa pesticidima. Sada je na samrti jer pati od polineuropatije. "Pripremao sam milione litara otrova bez ikakve zaštite, bez rukavica, bez maske ili posebne odeće, ništa nisam znao. Tek sam kasnije saznao što sam sebi učinio kada sam otišao kod lekara", rekao je.
Kada Monsantovi proizvodi zažive (ako već nisu) na našim poljima, Srbiju će kroz par godina da čeka ista sudbina.
Izvor: Boston.com | dnevno.hr
Photo: Natacha Pisarenko/Associated Press