Poznate marke čokolada koje se prodaju na našem tržištu često imaju manje kakaoa nego u zemljama zapadne Evrope, začini sadrže više soli nego povrća, deterdženti lošije peru, kremovi imaju manje mleka i lešnika, a u proizvode od meda stavlja se kukuruzni sirup.
S druge strane, ovi proizvodi se na isti način reklamiraju kod nas kao i u zemljama u kojima su znatno kvalitetniji, ista im je ambalaža. Štaviše, ni cene se ne razlikuju, čak su kod nas često i više. Roba lošijeg kvaliteta stiže uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske, Poljske, gde velike svetske kompanije imaju razvijenu proizvodnju, namenjenu za stanovništvo ovog dela Evrope.
Upozorenja domaćih i evropskih udruženja potrošača da je kvalitet proizvoda istog brenda lošiji za nerazvijene zemlje Evrope - proizvođači pravdaju „različitim potrebama“ i „ukusom lokalnog stanovništva“. O ovoj temi trenutno raspravlja i Evropski parlament, obzirom da su očigledne razlike između kvaliteta roba istih marki koje se prodaju u „starim“ i „novim“ članicama EU.
Kako bi se ovoj vrsti obmane stalo na put, u Evropskom parlamentu pokrenuta je inicijativa da se ta praksa proglasi prevarom. Naime, za razliku od SAD-a, EU nema opšteprihvaćenu definiciju prevare s hranom, jedino regulativa 178/2002 propisuje kako je zabranjeno „obmanjivati potrošače“.
Građani nerazvijenih zemalja često nisu ni svesni da, dok daju novac za poznato ime koje garantuje kvalitet, u stvari dobijaju - prosek.
Stručnjaci objašnjavaju da je potpuno legitimno i ekonomski opravdano da isti proizvođač za različita tržišta kreira različit kvalitet, sve dok su na deklaraciji proizvoda navedeni svi sastojci u tačnim merama i dok se kvalitet uklapa u ne previše zahtevne srpske pravilnike.
"Problem je u tome što su građani spremni da za kvalitet daju i više novca, a ako dobiju proizvod osrednjeg kvaliteta, to je čista obmana kupaca jer iz deklaracije oni mogu da vide šta se sve nalazi u proizvodu, ali ne i da li je to bolje ili lošije nego u ostatku Evrope. Dok sastav proizvoda nije u neskladu s domaćim propisima, država ne može ovakve proizvode da protera s tržišta, niti da kazni proizvođače", objašnjava Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača.
Izvor: Blic