Najnoviji brend koji se našao na udaru je veliki modni lanac H&M, koji je prošle nedelje u SAD-u po poštanskim sandučićima razdelio najnoviji katalog, u kojem je određen deo stranica posvetio i posebno izreklamirao svoju 'plus size' odeću. Ipak, kada su kupci videli devojku/model koja reklamira tu odeću, momentalno je krenuo talas negodovanja.
'Trebalo bi da se stidite što pokušavate OVU djevojku prikazati kao 'plus size', tvitovala je jedna od mnogobrojnih ogorčenih devojka koja se inače oblači u H&M-u. 'Nije ni čudo da je sve više anoreksičnih devojaka', nadovezala se druga.
Na salvu osuda naišli su čak i u svojoj matičnoj Švedskoj, i to zahvaljujući advokatu koja je društveno angažovana i koja se bori protiv bulimije Emi Igelstrom. 'H&M mora preuzeti odgovornost za ovaj slučaj', izjavila je Igelstrom za The Local. 'Oni su sponzori Švedskog olimpijskog tima, ali ako ovaj model nazivaju punačkim, svima daju do znanja da je ideal - izrazita mršavost'.
H&M je izdao saopštenje u kojem tvrdi da svi modeli koji reklamiraju odeću za punačke nose najmanje broj 44, koji je standard za 'plus size' odeću. Ipak, u H&M-u takođe priznaju da je moguće na razne načine interpretirati, mogu li modeli koji zapravo stanu u njihovu veličinu MEDIUM (srednja), zapravo predstavljati nešto što se prodaje pod 'plus size'.
S jedne strane, mnogima je laknulo kada su velike kompanije najavile da će se više posvetiti i početi proizvoditi odeću namenjenu onima s viškom kilograma, ali kada su krenule reklame, velik broj kupaca ostao je duboko razočaran. Kada pogledaju sebe u ogledalo, i vide kako u reklami izgleda osoba koja navodno nosi isti broj kao i oni, postaju frustrirani - jer, jasno je da vide dve različite stvari, dva različita odraza.
Klasifikacija običnih modela, razlikovanje i od onih koji predstavljaju punačke je potpuno poremećena i proizvoljna, proizlazi iz dosadašnjih primera. U takvoj situaciji svi postavljaju isto pitanje: koji je onda uopšte smisao cele priče s 'plus size' veličinom?
Neki modeli, Tajra Banks je među njima, progovorili su protiv korišćenja tog termina, a nekoliko agencija je čak pokušalo potpuno izjednačiti pojmove običnih i 'plus-size' modela, ali ti pokušaji nisu urodili plodom.
Ipak, pritisak na modnu industriju je sve veći, sve su mnogobrojniji glasovi koji traže da se podjednako tretiraju mršaviji i deblji modeli. Ali, pre svega, da se uspostavi prihvatljivi standard normalnog, zdravog i lepog ženskog tela.
Izvor: Jutarnji list