Muzički dokumentarni film "Toše – The Hardest Thing" daje nam pozadinu nastanka istoimenog albuma i veliki broj nikad objavljenih snimaka poznatog autora i ambasadora UNICEF-a - Tošeta Proeskog.
Film obiluje snimcima s Jamajke i iz Londona, gde je nastajao novi album. Nastanak albuma koji bi Tošeta doveo do svetske karijere i slave samo je ideja koja vodi film, a suština svega je u najfinijim detaljima koji opisuju Tošetovu strast i ljubav prema muzici, borbu i želju za uspehom i neizmerni talenat koji je imao. Film je protkan njegovom muzikom ali i događajima iz blistave karijere ovog mladog autora. Veliki deo filma pokazuje odnos koji je Toše imao s prijateljima, publikom, ljudima kojima je bila potrebna pomoć.
Mladi pevač je imao sreću što je na svom putu slave bio okružen prijateljima, koje je stvarao na svakom koraku neverovatno pozitivnom energijom i ogromnom željom da svima ukaže dužno poštovanje. Ta pozitivna energija nije se širila samo muzičkim svetom, među kolegama, već i među običnim svetom koji je na bilo koji način hteo da mu se približi. Filmi o Tošetu je žudnja za nenađenom i neuslišenom ljubavlju.
Dokumentarni film "Toše – The Hardest Thing" sniman je iz dva dela. Prvi deo je sniman prilikom nastajanja poslednjeg Tošetovog albuma na Jamajci i u Londonu. Drugi deo nastajao je po Tošetovi smrti u Londonu, Dubrovniku, Skoplju, Kruševu, Dubaiju i Stokholmu.
Toše Proeski (1981-2007) je od malih nogu je pokazivao sklonost ka muzici, a muzičko obrazovanje gradio je u muzičkoj školi, a kasnije na akademiji. Na svom prvom nastupu kao desetogodišnjak otpevao je "Ave Marija" i publiku ostavio bez reči. Studirao je solo pevanje – tenor i bio je među najboljim studentima. Karijeru pop pevača započeo je sa 15 godina nastupom na Makfestu. Godinu dana kasnije počeo je saradnju s Grigorom Koprevim. Pesme "Usne na usnama" i "Sunce u tvojoj zlatnoj kosi" otvaraju mu vrata makedonske pop scene. Godine 1999. izdao je svoj prvi album - "Negde u noći", i imao svoj prvi samostalni koncert. Kroz dve godine (2001) počeo je saradnju s menadžerkom Ljiljanom Petrović i izdao svoj treći album - "Ako me pogledaš u oči".
Na turneju van granica Makedonije kreće 2002. Ogroman uspeh, prvo u Srbiji i Crnoj Gori, a zatim u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji. Muzički kritičari su ga prozvali pevačem s anđeoskim glasom. Nakon postignutog uspeha i ogromne popularnosti još više je pomagao ljudima. Godine 2003. dobio je nagradu "Majka Tereza" za svoje brojne humanitarne akcije. Ubrzo je postao ambasador dobre volje UNICEF-a; 2004. snimio je pesmu "This world", koja je postala himna UNICEF-a. Još veću slavu doživeo je kada je Makedoniju predstavljao na Eurosongu 2004.