Delovi imunog sistema koji stvaraju milione antitiela znaju da pogreše i počnu da proizvode ćelije koje su sklone da postanu tumorske.
Članovi britanskog tima koji je sproveo novo istraživanje predstavljeno u časopisu Nature Genetics nadaju se da će im rezultati omogućiti da shvate zašto neka deca ne reaguju na lečenje što bi trebalo da dovede do novih terapija.
Pacijenti koji boluju od leukemije stvaraju abnormalne krvne ćelije, a akutna limfoblastična leukemija je najčešći oblik raka krvi.
Odbrambeni sistem stvara na milione različitih antitiela, međutim informacije potrebne za njihovu proizvodnju sadržane su tek u deliću DNK. Kako bi kreirao brojne vrste antitjela, DNK mora da se preslaže, a neki delovi moraju da se brišu.
Međutim stručnjaci iz Instituta Sanger i Instituta za istraživanje raka u Londonu otkrili su da isti mehanizam koji služi za preslaganje DNK može da poveća rizik obollevanja od raka.
U svojoj studiji tim je na uzorku od 57 dece uporedio DNK u zdravom tkivu s DNK u bolesnim belim krvnim zrncima. U ovom procesu otkrili su dvije faze u razvoju bolesti.
'Prva promena događa se pre rođenja, međutim leukemija se ne primećuje sve do doba između četiri i deset godina. Ovo je povezano sa daljnjim genetskim promenama', rekao je doktor Peter Kempbel iz Instituta Sanger.
'Otkrili smo da sekundarne genetske promene uglavnom pokreću oni delovi DNK koje je u ćelijama izbrisala ista mašinerija koju ćelije imunog sistema koriste za stvaranje antitela', dodao je.
Lečenje akutne limfoblastične leukemije trenutno je uspešno u 85 posto slučajeva. Međutim neki pacijenti ne reaguju dovoljno dobro na terapije pa se tumorske ćelije vraćaju.
Britanski tim nada se da bi upravo bolje razumevanje sekundarnih genetskih promena moglo da pomogne da se razasni problem rezistencije i pronađu bolje terapije.
Doktor Met Kajzer, rukovodilac istraživanja fondacije Leukaemia & Lymphoma Research, kaže da je razvoj nauke i tehnologije danas omogućio da od 10 pacijenata čak devet dugoročno preživi bolest.
'Međutim, današnje su terapije teške, a nekim pacijentima se rak vraća... Stoga će ovo znanje biti od neprocenjivog značaja za dizajniranje boljeg, preciznijeg lečenja, kao i za pametnije predviđanje toka i ishoda bolesti pojedinog pacijenta', rekao je.
Izvor: Tportal.hr
Foto: Wikipedia